26. 07. 2007

SEKS SAMO U OBRAZOVNE SVRHE

Emiterima o tretmanu i vremenu prikazivanja scena nasilja, seksa i erotike na televizijama s nacionalnom frekvencijom

Izvor: Evropa, 26.07.2007; Strana: 70

Program televizija s nacionalnom frekvencijom u Srbiji, prema uputstvima Radiodifuzne agencije (RRA), ne sme sadržati scene nasilja, seksa i erotike do 21, odnosno do 24 časa. Van ovih termina seks se može prikazivati i opisivati samo u kontekstu edukativnih potreba ili umetnosti, navodi se u obavezujućem Kodeksu ponašanja emitera. To se odnosi na filmove, igrani program i radio-drame, za šta odgovornost nose uredništva televizija.

Pitanje meke (auto)cenzure ustalasalo je duhove, pre svega zbog mogućih zloupotreba i nesporazuma koji zadiru u tretman seksualnih i ostalih sloboda. Filmski radnici su posebno oštro reagovali na ove kontroverze, naročito kad se ima u vidu da je RRA definisanje kriterijuma prebacila u ruke uredništvima medija. Njima je, naime, ostavljeno rangiranje nesporno umetnički vrednih filmova sa slobodnijim scenama o čijoj vrednosti postoji konsenzus.

Kjubrikov film Širom zatvorenih očiju, Šijanovi Maratonci ili Ko to tamo peva, Dragojevićeve Rane ili De Palmina Fatalna žena i Foglietijeva Bambola samo su neki od naslova koji će se naći na sudu seksualne podobnosti domaćih filmskih urednika. Postavlja se pitanje i šta sa onim delima o kojima je teško postići konsenzus, kao što je, recimo, Ošimino Carstvo čula, filmovi Valerijana Borovčika i slični.

Uređivačku selekciju filmova nadgledaće Etički komitet i Stručna služba RRA, koja će po ovoj osnovi izricati javne opomene, a u slučaju da se ne uvaži tri puta ponovljeno upozorenje, privremeno će oduzimati licencu za emitovanje. Svaki emiter obavezan je da filmove rangira po problematičnosti, tako što će u crvenom krugu biti istaknute najniže godine uzrasta dece kojima se film preporučuje za gledanje. Oznaka će se pojavljivati na svakih petnaest minuta tokom programa.

- Predstavnici Odbora za informisanje i medije Ministarstva kulture učestvovali su na javnoj raspravi o Kodeksu RRA, ali suštinskih dogovora i konsultacija nije bilo - navodi Dragan Janjić, član tog odbora. On kaže da je ključna primedba Ministarstva kulture bila da RRA ne može da donosi etički kodeks jer se takav akt tiče samoregulacije.

- To je ispravljeno, pa je ostao samo naziv Kodeks. Slične primedbe imali su i drugi učesnici u javnoj raspravi, tokom koje je iznet niz predloga. Ministarstvo kulture je očekivalo da će javna rasprava biti nastavljena, ali je RRA odlučila da donese Kodeks nakon samo dva održana okrugla stola - kaže Janjić.

Na pitanje Evrope na koji način će zaposleni iz Agencije u službi za nadzor određivati stepen štetnosti filmova sa erotskim sadržajem, jer se sada otvara široko polje u kojem emiter i urednik mogu da učine mogući prestup, kao i primedbu da kod nas ne postoji indeksacija filmova (kakva se praktikuje, recimo, u SAD), Janjić ukazuje da RRA trenutno nije u stanju da brzo i na odgovarajući način realizuje svoj Kodeks.

- U sprovođenju ovakvih i sličnih odluka potreban je kontinuiran nadzor nad svim TV stanicama i primena istih kriterijuma za sve. Prostor za zloupotrebe će se proširiti ukoliko RRA bude intervenisala na osnovu prijava koje dobija, a ne na osnovu stalnog nadzora koji bi obavljale njene službe - konstatuje Janjić.

Kao jedan od primera neefikasnosti, on navodi dopis koji je Ministarstvo uputilo RRA s tačnom satnicom emitovanja antisemitskih poruka na Radiju Fokus, nakon čega je zatražilo snimak te emisije, ali odgovora još nema.

Filmski kritičar Dimitrije Vojnov unapred se raduje sukobima koji predstoje zbog uputstava koja je izdala RRA, pošto kroz njih, tvrdi, započinju razgovori na temu slobode izražavanja, medija, cenzure, tretmana manjinskih seksualnih opredeljenja u medijima.

- Uputstvo RRA nastavlja se na tradiciju autocenzure, koja je bila karakteristična za titoizam, u kom se, za razliku od drugih komunističkih režima, nije obavljala klasična cenzura već su sami autori morali da pogode šta je podobno, a šta ne. Čini mi se da urednici medija to već i sami rade, naročito u medijima koji su snažno vezani za gledanost i reklame. Neka iskliznuća moguća su jedino u medijima koji se pornografskim sadržajima bore za gledanost - navodi Vojnov.

On primećuje da je najpoznatiji sistem klasifikacije i cenzure u svetu američki, i da ga je uspostavila sama industrija, dok klasifikaciju vrše dobro plaćeni ljudi raznih profesija čija je zajednička karakteristika da su - roditelji.

Poznata etiketa Parental advisory explicit lyrics se od 1985. u Americi stavlja na muzička izdanja za koja udruženja roditelja smatraju da nisu preporučljiva za dečje uši, dok se izraz rating r (rejting ar) dovodi u vezu s filmovima seksualne i nasilne konotacije od 1968. godine, uz sponzorstvo Motion Picture Association of America. Nakon odgledanog filma ili preslušanog muzičkog albuma, članovi roditeljske komisije javno raspravljaju o njima, kako bi ih na kraju indeksirali određenim koeficijentom. Dokumentarni film reditelja Dika Kirbija This film is not rated yet, koji je prikazan na poslednjem Festu, na kritički način tretira i demistifikuje temu roditeljskih komisija. Ni sam Kirbijev film na kraju ne prolazi njihovu cenzuru i biva obeležen kao izuzetno nepreporučljiv za gledanje.

Stepen erotsko-estetskog u umetničkim ostvarenjima može izazvati kontroverze jer ipak najviše podleže ličnom ukusu i senzibilitetu. Urednici filmskog programa moraće da se oslone na ličnu procenu i ukus kad odmeravaju koliko je, uslovno rečeno, neukusna, odnosno prefinjena neka erotska scena.

Urednica filmskog programa TV Avala Alja Suvačarov kaže da scenu s pečatiranjem iz filma Jiržija Mencla Strogo kontrolisani vozovi doživljava kao izuzetno sofisticiranu i erotsku.

- Postoje mnogo eksplicitnije scene u istoriji filma koje su daleko od vulgarnog. Uzmimo samo primer Poslednjeg tanga u Parizu. To da li će neka erotska scena nekoga dirnuti ili uvrediti zavisi od mnogo faktora. Ipak, postoji nešto što se može definisati kao domaće vaspitanje, i to je ono čime ćemo se, verujem, svi mi koji uređujemo filmski program na našim televizijama rukovoditi - kaže ona.

Kodeks RRA ona doživljava kao pokušaj da se u našem kulturnom i javnom životu ponovo uspostavi red.

- Elektronski mediji su prvi došli na red, a s obzirom na činjenicu da su najpristupačniji, to je nekako logično. Nadam se samo da se tu neće zaustaviti. To je ozbiljan i dugotrajan proces, i ukoliko zaista dovede to podizanja nivoa opšte kulture, onda nije uzalud. Jezik kojim se pišu pravni akti je nešto što ljude plaši i odbija. Kodeks nudi različite mogućnosti, ostavlja slobodu procene, obeležavanja i rangiranja programa. Sledi period prilagođavanja. Sigurna sam da ćemo u tome uspeti - tvrdi Alja Suvačarov.

Reditelj Darko Bajić slaže se s odlukom RRA kojom se proteruju scene nasilja sa srpskih televizija tokom dnevnih termina, ali takođe smatra da je skandalozno, i za njega kao umetnika neprihvatljivo, odstranjivanje scena seksa. Bajić se zalaže za mogućnost da mladi u prepodnevnom terminu gledaju edukativne emisije na temu seksa i ljubavi, dok bi u poslepodnevnom imali priliku da vide najbolja filmska ostvarenja s ljubavnom i erotskom tematikom.

- Sve ratne i nasilne filmove u kojima se puca, ubija, kolje, proterao bih u termin posle ponoći, a tokom dnevnog programa bih, zaista, otvorio širom vrata filmovima koji govore o ljubavi i koji su nabijeni erotikom. Nikako ne bih proterivao nešto što se tiče ljubavi i erotike jer je to sastavni deo života. Sada svi imamo problem jer je urednicima dopušteno da budu veliki inkvizitori i da svaki deo golog tela proteraju s malih ekrana - kaže Bajić.

Praksa po kojoj domaće televizije mogu da kupe filmove od velikih distributera na pakete, bez mogućnosti pravog selektovanja je, prema Bajićevim rečima, najveći problem srpskih televizija. Iz tog razloga se u Srbiji, tvrdi on, erotika meša s vulgarnom i umetnički neopravdanom golotinjom.

- Priča o seksu, i emocijama uopšte, jako je važna. Ljudi o tome treba da pričaju. Vrlo je problematično da se o seksualnim temama priča posle dvanaest sati jer posle ponoći to gledaju ili slušaju najviše oni koji su sami. Licemerno bi bilo stavljati ruku preko očiju i ušiju naše dece i nedopustiti im da vide nešto što ih sutra čeka - konstatuje Bajić. On misli da je primena ovog Kodeksa apsolutno osuđena na propast.

- Bilo ko da je pokušao da procenjuje ili zabranjuje nešto u umetnosti ostao je kratkih rukava i zabeležen je samo kao cenzor ili inkvizitor. Šta bi sad po ovoj logici trebalo raditi - spaliti filmove da neko ne bi mogao da ih gleda? U stvari, ko su oni da prosuđuju da li je nešto erotično ili ne - pita Bajić.

On Kodeks RRA upoređuje s primerom iz Urugvaja, gde se novine erotskog sadržaja prodaju slobodno, ali su naslovnice izlepljene tako da se nijedan deo golog tela ne vidi. Zakon zabranjuje listanje takvog časopisa na javnom mestu, odnosno dozvoljava ga isključivo u zatvorenom privatnom prostoru.

Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta RRA: Nismo urednici

Koje telo će nadgledati sprovođenje obavezujućeg uputstva za emitere?

Narodna skupština Srbije izabrala je Savet RRA za donošenje svih odluka u oblasti radio-difuzije, pa i u nadzoru rada emitera. Savetu u tom poslu pomažu Etički komitet i stručne službe RRA. U konkretnom slučaju, uputstvo o ponašanju emitera najviše će opteretiti službu za nadzor, koja je i dosad pratila rad emitera u smislu poštovanja Zakona o radio-difuziji i drugih propisa RRA.

Kako se biraju članovi Službe za nadzor i na koji način će vršiti monitoring?

Službu za nadzor čine zaposleni u Agenciji, a to su medijski analitičari koji imaju iskustva u radu u elektronskim medijima. Trenutno je u toj službi zaposleno petoro ljudi, a više ih se po potrebi angažuje honorarno. Monitoring rada emitera prati se svakodnevno, i to za sve radio i tv stanice koje su dobile dozvole na konkursima.

Ko će i na osnovu kojih standarda odlučivati da li je uputstvo prekršeno?

Kodeks za sve navedene slučajeve ukazuje do koje granice mogu da se prikazuju nasilje i scene seksa, kao i u kojim terminima je to dozvoljeno, uz jasno obeležavanje zbog zaštite najmlađih. Zapravo, malo šta od programskih sadržaja je ovim Kodeksom zabranjeno, samo je razvrstano u određene termine i uvodi se jasno obeležavanje programa. Ukoliko roditelj smatra da njegovo dete i pored oznake u uglu ekrana treba da gleda scene nasilja ili pornografiju, Savet RRA nema ni mogućnosti ni ovlašćenja da ih u tome sprečava.

Televizije će morati da promene uređivačku koncepciju jer se nasilje može videti u većini filmova.
 
To je netačna konstatacija. Očekujem da samo posvete malo više pažnje prilikom razvrstavanja i obeležavanja programa. Emiteri će morati da primenjuju uputstvo, a Savet i Etički komitet RRA će razmatrati adekvatnost i usklađenost programskog sadržaja s tekstom ovog podzakonskog akta, a ne uređivačku politiku medijskih kuća. Savet RRA neće biti urednik, niti je to bila namera ovog uputstva.

Da li odredbama o objektivnosti i nepristrasnosti zadirete u prostor samoregulacije medija?

Niko elektronskim medijima ne zabranjuje samoregulaciju, a ukoliko su već objektivni i nepristrasni, ne vidim kome bi moglo da smeta što u jednom aktu piše da imaju obavezu da budu objektivni i nepristrasni, da omoguće ravnopravno učešće svih zainteresovanih strana, pravo na odgovor...

Bilo je dosta polemike da li je donošenje ovakvog podzakonskog akta zadiranje u prostor samoregulacije. Kao što je dosadašnja praksa pokazala, ni samoregulacija nije dala rezultate. Ovakvim aktom, koji je predviđen Zakonom o radio-difuziji, Savet RRA uvodi red u višegodišnji haos i samovolju koji su vladali u elektronskim medijima.

Smatrate li da je uputstvo konzervativno u odnosu na slična u Evropi?

Trebalo bi da pogledate uputstva zemalja u regionu, kao i onih s dugogodišnjom demokratskom tradicijom. Ovaj podzakonski akt daleko je od konzervativnog u odnosu na, primera radi, mnogo striktniji i zatvoreniji kodeks britanskog regulatornog tela u oblasti radio-difuzije.

Važi li ovo uputstvo i za kablovsku televiziju, domaću i stranu?

Opšte obavezujuće uputstvo važi za sve emitere, ali i za radio i televizijske stanice koje se nalaze u postupku izdavanja dozvola. Kablovski operateri od Agencije traže dozvole za emitovanje programa, bez javnog konkursa.

Jeste li konsultovali Savet za medije prilikom izrade uputstva?

Održane su dve javne rasprave, na kojima su učestvovali predstavnici Ministarstva kulture, Odbora za kulturu i informisanje, emiteri, kao i nezavisna stručna udruženja. Ukoliko ovo nije bilo dovoljno, ne vidim razlog zašto o tome posebno obaveštavati Savet za medije Medija centra. Uostalom, koliko je meni poznato, oni se bave štampanim medijima, a ne elektronskim.

Autor: IVAN RADOJEVIĆ - MARIJA MIDŽOVIĆ