14. 06. 2010

PRILAGOĐAVANJE U HODU ILI NESTANAK SA MEDIJSKE SCENE

Da li će štampani i elektronski mediji u Srbiji izgubiti bitku sa internetom?

Beograd, 14.06.2010. (Danas) - Internet teži da postane glavni izvor informisanja, što i te kako utiče na tradicionalne medije, naročito štampane, koji beleže pad tiraža kao i prihoda od oglašavanja. Jasno je, dakle, da će opstanak medija zavisiti od njihove sposobnosti da se prilagode razvoju informacionih tehnologija - zaključeno je na 29. (poslednjoj u ovoj sezoni) konferenciji Danas konferens centra „Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji". Konstatovano je, takođe, da se dnevne vesti sve ređe čitaju uz jutarnju kafu, ili gledaju na televiziji, jer se građani uglavnom informišu putem interneta. Većina tradicionalnih medija - štampa, radio, TV - već uveliko svoje sadržaje predstavljaju i kroz internet izdanja, i to uglavnom besplatno. Imajući to u vidu, logično je pitanje: da li je ekonomski opravdan opstanak klasičnih medija. Štampani mediji su, inače, više izloženi uticaju interneta o čemu svedoči podatak da na jednog čitaoca dnevnih novina dolazi više od deset čitalaca internet izdanja tih medija. Štampani mediji su zbog toga prinuđeni da pronalaze nove načine poslovanja na tržištu, utoliko pre što je, na globalnom nivou posmatrano, klasičan model naplate štampanih oglasa i prodaje tiraža doživeo krah. U jeku najveće ekonomske krize u poslednjih 50 godina mediji se susreću i sa istorijskom tehnološkom tranzicijom koja ih možda ugrožava čak i više od globalne recesije.

Prema najnovijim podacima, u Srbiji je u Registar javnih glasila upisano oko 940 medija, među kojima je 70 internet izdanja. Preciznije, registrovan je 531 štampani medij, više od 200 radio stanica i više od stotinu televizija, od kojih većina svoje prezentacije ima i na globalnoj mreži. Ako se uporedi broj glasila i sajtova sa .rs domenom (registrovano je oko 58.000), onda se dolazi do podatka da je u Srbiji čak 60 puta više internet stranica nego medija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, računar u Srbiji poseduje oko 50 odsto domaćinstava, dok više od trećine ima i pristup internetu. Četvrtina internet korisnika u Srbiji koristi ovaj novi medij za gledanje veb televizije, dok oko 42 odsto njih na internetu čita i dnevnu štampu.
Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), ukazao je na podatak da je u odnosu na 2008. godinu tiraž prodatih dnevnih listova pao za gotovo 13 odsto, a zabeležen je i pad, za oko 21 odsto, tiraža nedeljnih i dvonedeljnih izdanja. Takođe i broj oglasa objavljenih u štampi tokom prošle godine bio je u proseku niži za 30 do 50 odsto u odnosu na 2008.

- Od sposobnosti tradicionalnih medija da se prilagode novim uslovima na tržištu zavisiće njihov opstanak. Neminovno je, međutim, da se pojedini mediji koji ne budu mogli da izdrže pritisak interneta, ugase. Činjenica je, takođe, da će razvoj informacionih tehnologija prouzrokovati pojavu sve većeg broja veb medija, što će značiti i više posla za novinare. Negativna strana ovog trenda jeste pad kvaliteta sadržaja kao posledica hiperprodukcije i „tabloidizacije", koja podrazumeva kraće, bombastičnije, senzacionalnije sadržaje - naveo je Padejski.

S druge strane, pozitivnim smatra pojavu građanskog i neprofitnog novinarstva, koje podrazumeva „rad u javnom interesu". On smatra da će se u budućnosti više govoriti o medijima kao medijumima za kanalisanje specijalizovanih sadržaja. „Tradicionalni mediji moraju da se menjaju i da uvaže promene na internetu. Ali i internet mediji moraju da uvaže principe profesionalnog novinarstva. Treba, dakle, pronaći kompromisno rešenje koje će rezultirati isplativim finansijsko-poslovnim modelom, jer svima je cilj da dopru do konzumenata informacija", zaključio je Padejski.

Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika Vreme, tvrdi da štampani mediji moraju da nauče kako da se prilagode novim tehnologijama i dodaje i da je na pad tiraža i prihoda od oglašavanja, sem razvoja informacionih tehnologija, uticala i ekonomska kriza.

- Štampani mediji neće nestati, već će se menjati i napredovati. Podsetiću na to da se i u trenutku pojave radija i televizije takođe govorilo da više niko neće hteti da čita novine, pa se na kraju ispostavilo da imamo ne samo specijalizovane novine koje prate TV kao fenomen, nego da TV emisije doprinose rastu tiraža štampanih medija s obzirom na to da se ti mediji bave televizijskim ličnostima i događajima - kaže Žarković.

On je istakao da mora da dođe do promene sadržaja štampanih medija što praktično znači da se puko informisanje prepusti novim tehnologijama, koje su brže i koje u realnom vremenu mogu da prenose događaje.

- Na Zapadu dnevne novine sve više počinju da liče na nedeljnike i ne bave se pukim informisanjem, time što grafičkim redizajnom ostavljaju više prostora za stavove i dublja istraživanja. Ko god da je u tu promenu ušao kvalitetno zabeležio je rast tiraža. Trebalo bi, takođe, znati da internet štampanim medijima olakšava identifikaciju ciljne grupe kojoj bi trebalo da se obraćaju, u nastojanju da povećaju tiraž - smatra Žarković i kao jednu od prednosti čitanja štampanih medija, navodi očuvanje jezika, kulture i navika.

Prema oceni Zorana Stanojevića, urednika emisije „Oko" Radio-televizije Srbije, najveći problem uticaja novih tehnologija ogleda se u tome što nije pronađen sistem naplate korišćenja usluga interneta i da će to biti rešeno kada neko bude pronašao model naplate informacija po kilobajtu.

- Sasvim je izvesno da će internet integrisati sve medije i na neki način je to već učinio. Internet je zgodan sistem za prometanje informacija na više načina, uključujući i to da određenu informaciju možete odštampati i pročitati na papiru. Ja čak verujem da smo sve bliži danu kada će postojati elektronski kiosk u formi velikog štampača, na kojem će moći da se ukuca naziv novina iz bilo kojeg kraja sveta i plati, a potom da se pritiskom na dugme dobije štampano izdanje tih novina - naveo je Stanojević.

Kada je reč o modernim tehnologijama, Stanojević ukazuje na to da u Srbiji vlada velika konfuzija i da, uprkos svim prednostima savremene tehnologije, nametanje novih softvera guši kreativnost. „Dobro je to što se sve događa brzo i, hteli-ne hteli, svi ćemo, uključujući i medije, postati moderni, a da za to uopšte nećemo biti zaslužni." Iako smatra da su internet i televizija najsrodniji mediji, Stanojević zaključuje da smo od ozbiljne internet televizije daleko mnogo godina, a „možda je nećemo nikad ni imati". Kada je reč o takozvanom građanskom novinarstvu, koje je nastalo kao posledica razvoja tehnologija, on ne veruje u takvo novinarstvo. „Osoba koja snimi neki događaj telefonom i taj snimak postavi na internet, samo je svedok dešavanja, ali ne i novinar", objašnjava Stanojević i dodaje da građani u budućnosti neće više biti čitaoci, slušaoci i gledaoci, nego korisnici.
Borko Kovačević, predstavnik Majkrosofta Srbija, ukazao je na to da informacione tehnologije ne postavljaju nova pravila, već postojeća „samo malo menjaju". Prema njegovom mišljenju, razvoj tehnologija ima veliki uticaj na proces modernizacije medija i budućnost medija se bez njih ne može zamisliti.

- Informacione tehnologije menjaju svet. Promene su neminovne i oni koji se tome najbrže budu prilagodili najviše će i profitirati. Informatizacija društva je globalni proces i nije vezan ni za jednu industriju posebno - naveo je Kovačević.

On je podsetio da Majkrosoft investira više od bilo koje kompanije iz softverske industrije u rešenja namenjena informatizaciji medija. Majkrosoft, kako je istakao, nastoji da ponudi vrednost u segmentima, kao što su ekspertiza i domensko znanje iz delokruga novinarstva, medija i zabave. Osim toga investira u partnerstvo sa IT kompanijama koje razvijaju rešenja za medijske kuće.

Radomir - Lale Marković, direktor IT TV produkcije, procenjuje da će video sadržaji u budućnosti zaokupljati najveću pažnju na internetu. To je, smatra on, put koji vodi do dugo očekivanog „monetajzinga", kada će početi da se izdvajaju veći budžeti stranih korporacija i marketinških agencija za onlajn oglašavanja. Kada je reč o prihodima od oglašavanja na internetu, Marković je rekao da procenjena vrednost tržišta oglašavanja na internetu u Srbiji iznosi šest miliona evra. On je u tom kontekstu naveo primer sajta CNN-a gde se vidi kako su postavljeni klipovi koji su emitovani i u oflajn programu. Oni, međutim, serviraju reklamu i pre početka klipa zarađujući tako novac i na internet izdanju.

- Na Ju tjubu se pogleda više od dve milijarde video klipova dnevno, što je dvostruko više od „prajm tajm" gledanosti sve tri najveće TV mreže u SAD. U Evropskoj uniji i SAD, već godinama većina ljudi provodi više vremena na internetu nego gledajući TV ili čitajući novine, dok sedmina populacije od 18 do 24 godine uopšte ne gleda televiziju - naglasio je Marković.
Miloš Antonijević, glavni i odgovorni urednik InfoBiroa, konstatovao je da su promene uslovljene razvojem informacionih tehnologija sadašnjosti, ali i budućnost.

- To, međutim, ne znači da će izumreti štampani mediji niti će prestati da postoji klasična televizija, ali mora da se napravi veća sinergija između svih nas učesnika na medijskoj sceni kako bismo jedni drugima pomogli. Jer, što veću mogućnost izbora ponudimo, to će korisnici informacija biti efikasnije i kvalitetnije obavešteni - istakao je Antonijević.

Vladimir Živaljević, predstavnik TV Arena sport, mišljenja je da je budućnost medija u objektivnom informisanju, ali i u profesionalnosti ljudi koji se bave tim poslom.

- Ipak, ne treba zanemarivati činjenicu da će na kratke staze uvek pobediti tehnologija, odnosno brzina. Ali, ukoliko se spoje kvalitet i profesionalnost, s jedne, i praćenje trendova i brzina, s druge strane, to bi mogao biti ključ uspeha srpskih medija, jer više neće postojati granice napretka - naglasio je Živaljević.

Što se tiče naplate informacija putem interneta, učesnici konferencije složili su se da je neophodno oslušnuti zahteve publike i ponuditi joj ono što želi da vidi ili čuje, a zatim kroz informaciju provući reklamu.

Radovan Maksimović, direktor Sport netvorka, rekao je da će ljudi sami izabrati da li će da gledaju televiziju, da čitaju novine ili će se opredeliti za nešto „brži" medij, poput, recimo, veb televizije.

- Vreme će pokazati koji je od ovih vidova informisanja kvalitetniji i prihvatljiviji. Sport netvork je primer uspešne primene novih tehnologija u informisanju. Rezultati rada ove specijalizovane agencije za produkciju i postprodukciju video materijala sa sportskih događaja ukazuju na to - tvrdi Maksimović.

Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a

Od sposobnosti tradicionalnih medija da se prilagode novim uslovima na tržištu zavisiće njihov opstanak. Neminovno je, međutim, da se pojedini mediji koji ne budu mogli da izdrže pritisak interneta, ugase. Činjenica je, takođe, da će razvoj informacionih tehnologija prouzrokovati pojavu sve većeg broja veb medija, što će značiti i više posla za novinare. Negativna strana ovog trenda jeste pad kvaliteta sadržaja kao posledica hiperprodukcije i „tabloidizacije"

Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika Vreme

Na Zapadu dnevne novine sve više počinju da liče na nedeljnike i ne bave se pukim informisanjem, a grafičkim redizajnom ostavljaju više prostora za stavove i dublja istraživanja. Ko god da je u tu promenu ušao kvalitetno zabeležio je rast tiraža. Trebalo bi, takođe, znati da internet štampanim medijima olakšava identifikaciju ciljne grupe kojoj bi trebalo da se obraćaju u nastojanju da povećaju tiraž

Zoran Stanojević, urednik emisije „Oko" Radio-televizije Srbije

Sasvim je izvesno da će internet integrisati sve medije i na neki način je to već učinio. Internet je zgodan sistem za prometanje informacija na više načina, uključujući i to da određenu informaciju možete odštampati i pročitati na papiru. Ja čak verujem da smo sve bliži danu kada će postojati elektronski kiosk u formi velikog štampača, na kojem će moći da se ukuca naziv novina iz bilo kojeg kraja sveta i plati, a potom da se pritiskom na dugme dobije štampano izdanje

Borko Kovačević, predstavnik Majkrosofta Srbija

Informacione tehnologije ne postavljaju nova pravila, već postojeća „samo malo menjaju". Razvoj tehnologija ima veliki uticaj na proces modernizacije medija i budućnost medija se bez njih ne može zamisliti. Drugim rečima, promene su neminovne i oni koji se tome najbrže budu prilagodili najviše će i profitirati. Informatizacija društva je globalni proces i nije vezan ni za jednu industriju posebno

Radomir - Lale Marković, direktor IT TV produkcije

Na Ju tjubu se pogleda više od dve milijarde video klipova dnevno, što je dvostruko više od „prajm tajm" gledanosti sve tri najveće TV mreže u SAD. U Evropskoj uniji i SAD, već godinama većina ljudi provodi više vremena na internetu nego gledajući TV ili čitajući novine, dok sedmina populacije od 18 do 24 godine uopšte ne gleda televiziju

Miloš Antonijević, glavni i odgovorni urednik InfoBiroa

Promene uslovljene razvojem informacionih tehnologija predstavljaju sadašnjost, ali i budućnost. To, međutim, ne znači da će štampani mediji izumreti niti će prestati da postoji klasična televizija, ali mora da se napravi veća sinergija između svih nas učesnika na medijskoj sceni kako bismo jedni drugima pomogli. Jer, što veću mogućnost izbora ponudimo to će korisnici informacija biti kvalitetnije obavešteni.

Vladimir Živaljević, predstavnik TV Arena sport

Budućnost medija je u objektivnom informisanju, ali i u profesionalnosti ljudi koji se bave tim poslom. Ipak, ne treba zanemarivati činjenicu da će na kratke staze uvek pobediti tehnologija, odnosno brzina. Ali, ukoliko se spoje kvalitet i profesionalnost, s jedne, i praćenje trendova i brzina, s druge strane, to bi mogao biti ključ uspeha srpskih medija

Radovan Maksimović, direktor Sport netvorka

Ljudi će sami izabrati da li će da gledaju televiziju, da čitaju novine ili će se opredeliti za nešto „brži" medij, poput, recimo, veb televizije. Vreme će pokazati koji je od ovih vidova informisanja kvalitetniji i prihvatljiviji. Sport netvork je primer uspešne primene novih tehnologija u informisanju. Rezultati rada ove specijalizovane agencije za produkciju i postprodukciju video materijala sa sportskih događaja ukazuju na to.