09. 06. 2010

LISTINZI TELEFONSKIH RAZGOVORA MORAJU BITI BOLJE ZAŠTIĆENI

Podaci ko je, kad, s kim i koliko dugo komunicirao nude gotovo isto toliko informacija koliko i prisluškivanje

Beograd, 09.06.2010. (Politika) - Zaštitnik građana Saša Janković podneo je juče nadležnom odboru Narodne skupštine amandmane na predlog Zakona o elektronskim komunikacijama. U amandmanima je zatraženo da budući zakon obaveže policiju i tajne službe da za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji građana prethodno pribave odluku suda. Takođe, amandmani se odnose i na otklanjanje mogućnosti da se zakon tumači na način koji bi suzio ovlašćenja koja pripadaju povereniku za informacije od javnog značaja. Reč je o tehničkim podacima, „listinzima" - ko je sa kim, kada i koliko dugo razgovarao, a ne o sadržini razgovora -„prisluškivanju".

- Ustav dozvoljava zadiranje u privatnost komunikacije, ali samo na osnovu odluke suda. A uvid u podatke sa kim određeni građanin komunicira, u kom vremenskom periodu, kojom vrstom veze i koju vrstu aparata koristi, kao i podatak sa koje lokacije komunicira, predstavljaju odstupanje od načela koje štiti privatnost naših komunikacija - poručio je Janković.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, rekao je za „Politiku" da Predlog zakona predviđa da kontrolu i zaštitu podataka o ličnosti obavlja „organ nadležan za zaštitu podataka" koji ne postoji. Takav predlog, prema Šabićevim rečima, ne može da znači ništa drugo osim - nepostojanje bilo kakve kontrole. On smatra da je zabrinjavajuće što se prilikom pristupa državnih bezbednosnih struktura „zadržanim podacima" i ne pominje odluka suda kao osnov.

- Podaci iz telefonske ili internet komunikacije ko je, kad, s kim i koliko dugo komunicirao nude gotovo isto toliko informacija koliko i sadržina komunikacije. Zato mislim da se ustavna garancija po kojoj se od nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, odnosi i na „zadržane podatke" - objasnio je Šabić.

On ističe da je listing poziva danas lako dostupan, što je nasleđe iz ranijeg perioda. Novi zakon mogao bi ovakvu praksu da promeni ili da je „legalizuje".

- Nespretno i nejasno artikulisane odredbe predloga Zakona o elektronskim komunikacijama očito idu za tim da zaštitu, kad je u pitanju obrada „zadržanih podataka" od strane državnih organa, izuzmu iz nadležnosti poverenika - naglasio je Šabić.

Ne samo tajne službe već i kriminalistička policija redovno kontrolišu listinge osumnjičenih u rasvetljavanju krivičnih dela. Da li bi se stroža kontrola, odnosno komplikovanija procedura dobijanja dozvole za uvid u listinge razgovora loše odrazila na suzbijanje kriminala?

- Zašto bi se to loše odrazilo, ako je taj način u skladu sa zakonom? Ono što bi im posao mogao činiti komplikovanijim i težim je obaveza da za takve aktivnosti pribavljaju odluku suda. Nesporno je da ti organi rade veoma važan i odgovoran posao. Zato je nesporno i da država treba da nastoji da im obezbedi što bolje uslove za rad. Ali, moralo bi biti nesporno da to nastojanje ne podrazumeva da se i granice utvrđene Ustavom smeju prelaziti - izričit je Šabić.

BIA: Radimo po standardima EU

U BIA tvrde da je zakonsko rešenje ove tematike u Srbiji „istovetno rešenjima u mnogim državama EU„. U saopštenju ove agencije navodi se da odredbe koje uređuju pitanje pristupa „zadržanim podacima" o ostvarenim elektronskim komunikacijama, a bez uvida u njen sadržaj, u potpunosti podržavaju postojeći pravni režim u ovoj oblasti i nisu u neskladu sa Ustavom. „Rešenje u Predlogu zakona u pogledu pristupa zadržanim podacima je vrlo precizno i predviđa mogućnost pristupa po dva osnova. Kada su ovi podaci potrebni za vođenje krivičnog postupka, njima se pristupa isključivo na osnovu odluke nadležnog istražnog sudije, da bi se mogli koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Kada je u pitanju sprečavanje pretnji, odnosno bezbednost države, potrebna je samo odluka rukovodioca službe bezbednosti, odnosno MUP-a", navedeno je u saopštenju.