19. 05. 2011

MEDIJI „IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVANJA”

Beograd, 19.05.2011. (Politika) - Medije i dalje krasi govor mržnje, i dalje stvaraju zvezde preko noći, često zloupotrebljavaju eksperte, i prednjače u širenju kulturne panike - samo su neki od zaključaka tribine „Etika medija" čiji je moderator bila Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, a učesnici doktorandi Univerziteta umetnosti.

Profesorka je naglasila da svetski mediji proizvode i šire strah od islamskog sveta, pri tome olako donose zaključke, u krimi-serijama ne znamo da li više promovišu nauku ili forenzička sredstva, a u reklamama je i dalje prisutan mizogini stav (reklama za „snikers" čokoladu, u kojoj se mladiću obraćaju rečima „Zašto igraš kao baba?", pa on okusi ovaj proizvod i postane bolji igrač)...

- Medijska kampanja doprinosi širenju homofobije, kao i otkazivanju gej parade - primetila je profesorka Šešić, dodajući da se takozvana Parada ponosa dovodi u vezu sa odbranom srpstva, patriotizma i porodičnih vrednosti, pa umesto da razotkrivaju manipulacije, mediji na taj način, smatra ona, stvaraju mnjenje koje se protivi primeni proevropskog Zakona o borbi protiv diskriminacije.

Ana Stevanović je govorila o ekonomskom i političkom uticaju na medije, i istakla da novinare ne možemo zvati neutralnim prenosiocma informacija - zbog vlasnika, urednika i oglašivača koji utiču i određuju sadržaj medija. Na listi 100 najuticajnijih ljudi, kako je naglasila, u Srbiji se na prvom mestu nalazi direktor televizije Pink, potom direktor Radio-televizije Srbije, a na trećem mestu direktor marketinga kompanije „Delta", upravo zbog ogromnih sredstava koje ova kuća izdvaja za oglašavanje. Mediji se, dodala je, plaše da eventualnim razotkrivanjem, za oglašivače nepovoljne, istine ne uvrede buduće oglašivače, pa se tako često nalaze „između čekića i nakovanja"... Ističući da pi-ar saopštenjima novinari ne pristupaju kritički i tu vrstu informacija retko proveravaju, ona je to ocenila kao lenjost novinara.

Profesorka Divna Vuksanović obratila se iz publike i istakla da je kritički resurs u samim građanima i da oni treba da budu korektiv medijima.

Etika medija nije posledica nedostatka kodeksa, već je pitanje da li u našem okruženju išta znači moralna svest i ko se bavi moralnim vaspitanjem. Društvo ne stvara ambijent u kojem je moral bitan, a medijska pismenost, ukoliko bi se razvijala od osnovne škole, mogla bi doprineti tome da se kritičnost razvije u dovoljnoj meri.