13. 08. 2011

INTERNET PUT DO BIRAČA

Virtuelna mreža će biti popularno sredstvo u predizbornoj kampanji
Damnjanović: Svaka partija će morati da se snađe Đajić: Onlajn kampanja nikad ne prestaje

Beograd, 13.08.2011. (Danas) - P redizborna kampanja za naredne parlamentarne izbore polako se zahuktava, a kao jedno od popularnijih sredstava za pridobijanje birača, stranke u Srbiji će koristiti internet. Da bi političke partije na pravi način iskoristile moć virtuelne mreže, potrebno je, između ostalog, da lokalizuju svoje kampanje, da budu na internetu sve vreme, i da im video bude centar predizborne kampanje na netu, smatraju sagovornici Danasa.

Tomislav Damnjanović, šef Izbornog štaba G17 plus, ističe za Danas da mnogi u Srbiji internet vide kao čarobni štapić za vođenje uspešne kampanje i da se pozivaju na iskustva američkog predsednika Baraka Obame, zaboravljajući ili ne znajući da je u njoj učestvovalo dva miliona volontera, koji su zakucali na preko 10 miliona vrata. „Obamin štab je tokom kampanje potrošio 750 miliona dolara, od toga 70 odsto ili preko 500 mil dolara na televiziju, a samo 2 odsto ili 15 mil dolara na internet", ukazuje Damnjanović.

Po njegovom mišljenju, 4,1 miliona korisnika interneta u Srbiji je brojka koju ni jedna stranka ne sme da ignoriše, „ipak, mislim da internet neće biti, kao ni u svetu odlučujući faktor". „Ključ uspeha će se nalaziti u političkom programu, ideji i dobroj organizaciji ‘door to door' kampanje. Kako je rekla Gordana Čomić - dilema oko prioriteta, terenski ili internet aktivizam, je danas kao da pre 15 ili 20 godina: pitaš „terenski ili plakat aktivizam". Nema uspeha bez direktnog kontakta dobrog sadržaja, rukovanja, pitanja i pažljivog slušanja", navodi Damnjanović.

Naš sagovornik naglašava da postoje osnovna pravila onlajn kampanje za stranke, a to su - morate uvek biti na internetu, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji; posle nekog događaja u kampanji morate ispratiti reakcije na internetu; internet je danas primarno social netnjorking, uključite se; video mora biti centar vaše kampanje na netu; pogrešno je razmišljanje - napraviću sajt (fun page, tnjitter nalog) i oni će doći. Neće. Morate biti aktivni; svaka kampanja je na kraju lokalna, zbog toga lokalizujte svoje poruke.

„Prema rezultatima nekih istraživanjima, 50 odsto stanovništva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili povremeno pristupa internetu. Od njih čak 67 odsto ima Fejsbuk nalog, a više od 75 odsto redovno gleda Jutjub. Meni je u poslednje vreme izuzetno zanimljiv razvoj tvitera u Srbiji, koji doživljava mini ‘invaziju' političara. Većina korisnika interneta je mlađa, obrazovanija, urbanija i s većim ličnim dohotkom od proseka u Srbiji. Ukoliko sve ovo znamo, nemoguće je predložiti univerzalni način vođenja kampanje na internetu u Srbiji. Svaka stranka će morati da pronađe svoj put - od potpunog ignorisanja do apsolutne glorifikacije", objašnjava Damnjanović i dodaje da je mnogima, uključujući i njega, koji su više od proseka prisutni na netu izuzetno bitno kako će se novinari, a ne stranke, prilagoditi brzini koju internet donosi.

On ocenjuje da su otvorena mnoga pitanja koja su podelila internet zajednicu i profesionalne novinare, „pa ću s toga zaključiti rečima - sutra u izborima neće biti bitno kako će se stranke organizovati na internetu, već kako će tu gomilu informacija, često lažnih, novinari preneti oflajn građanima".

Miliš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština, ističe za Danas da su stranke u Srbiji koristile internet u svojim kampanjama i dodaje da je to tada više rađeno da bi se pokazala modernost u kampanji, jer nije imalo nekog velikog uticaja na sam rezultat izbora. On navodi da su se danas stvari promenile, jer je od broj korisnika društvenih mreža u Srbiji porastao za više od 30 puta, sa 80.000 na 2.800.000 i „ sada kampanja na internetu ima smisla i može uticati na rezultat".

„Internet će biti veoma popularno komunikaciono sredstvo u sledećoj kampanji, ali ukoliko se bude neprofesionalno koristio, sigurno će imati negativan efekat po kandidate ili stranke", objašnjava Đajić. Prema njegovim rečima, stranke će morati da budu sve vreme kampanje u dvosmernoj komunikaciji sa biračima.

„Vi danas možete pratiti uživo nečiji govor, a imate na raspolaganju mogućnost da postavite dodatno pitanje. Takođe, i kandidati i stranke će morati da se ponašaju onako kako govore. Nema više skrivanja, jer smo pod lupom javnosti. U kampanjama na internetu najvažnije je vreme. Bojim se da tu stranke kasne, jer kampanja na internetu nikada ne prestaje i potrebno je svakim danom povećavati broj ljudi koji vas prate. To možemo činiti samo ako kreiramo koristan i zanimljiv sadržaj. Stranke se moraju otvoriti i biti od koristi korisnicima interneta. Najveća greška će biti ukoliko ljudi u štabovima internet dožive kao još jedan jednosmeran medij kao što su novine ili televizija", ističe Đajić.
U Srbiji je prilično dobra penetracija interneta i ona svakim danom raste. „Oko 45 odsto populacije je redovno ili povremeno na

mreži. Milion prodatih „pametnih" telefona pokazuje da je veliki broj ljudi non-stop na mreži. Ono što svi zaboravljaju je da je to najaktivniji deo populacije koji vuče ovu zemlju napred. Tu su mladi, preduzetnici, funkcioneri, direktori kompanija... U Srbiji je prosečna izlaznost na izbore je za 10 odsto veća nego broj korisnika interneta", zaključuje Đajić.

Novi priručnik CVM

„Centar modernih veština je prošle godine krenuo u obrazovanje političara i političarki za kvalitetnije korišćenje Interneta u političkoj komunikaciji. Sada pripremamo priručnik, čiji je radni naziv „Politička komunikacija na Internetu", koji bi trebalo da bude gotov do kraja avgusta. Ideja je da objasnimo promene koje su nastale, pristojno ponašanje na mrežama, kreiranje strategije i postavljanje ciljeva, kao i da navedemo primere koji bi trebalo da budu od pomoći budućim kreatorima kampanja i kandidatima", ukazuje Đajić.

Dvosmerna komunikacija

„Nakon Obamine kampanje, svi su krenuli njegovim stopama. Neki uspešnije neki manje uspešno. Prateći u poslednjih par godina, izbore u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Hrvatskoj, itd. možemo zaključiti da je Internet postao sastavni deo kampanje i da je suštinski promenio filozofiju pristupa komunikaciji. Političari i političarke moraju da budu u dvosmernoj komunikaciji s biračima, a naročito posle kampanje", navodi Đajić.