12. 02. 2002

Kako uleteli tako će da izlete

BEOGRAD, 12.2.2002 - Spisak s imenima poput Tatjane Lenard, Milorada Komrakova, Dušana Čukića, Sime Gajina, Mire Adanje-Polak, Glorije Pavković, Branke Kerkez, Milovana Drecuna, Ljiljane Janković, Branke Čuljić i njih još stotinak već nekoliko puta pojavljivao se u medijima vezano za nezakonito dodeljivanje stanova i kredita, a istakli su ga i po zidovima u RTS-u predstavnici sindikata. Komisija koju je inicirao novi generalni direktor RTS-a završila je nedavno posao, predala svoj izveštaj Upravnom odboru iste kuće, a ovaj odlučio da je Dragoljub Milanović, bivši direktor, sam i na svoju ruku delio stanove i kredite, da je to protiv zakona i opštih akata firme. Sadašnji direktor je velikodušno spornim vlasnicima stanova, kuća, ostavio rok od mesec dana, za koje vreme moraju da dokažu da li su kvadrate stekli na dozvoljen ili neki drugi način, a kredite zaslužili ili jednostavno dobili. Ne uspeju li da dokažu valjanost čitave rabote, moraće da vrate - i stanove i pare, prenosi današnji "Glas javnosti". "Kad je u pitanju novac poreskih obveznika, koji ide u budžet, a upravo to je novac kojim se finansira državna televizija, on podleže kontroli javnog pravobranioca. Dakle, najpre je on morao da reaguje, ako je imao bilo kakva saznanja da je taj novac potrošen ne nedozvoljen način", komentariše za "Glas" advokat Milenko Radić. To ne znači, dodaje on, da i odgovorno lice u javnoj ustanovi kakva je RTS ne treba da reaguje na isti način, jer je pred zakonom i on odgovoran za poslove u svojoj kući, pa tako i za zakonitost akata i legalnu raspodelu novca. "Dakle, direktor čak nije morao da im ostavi ni taj mesec da dokazuju pravdu", kaže Radić, "jer ako je Komisija utvrdila da je sve urađeno nelegalno, mogao je odmah da pokrene postupak pred sudom. Jednostavno zato što nijedan stan, nijedan kredit ne može da se dodeli ako odluka o dodeli nije zasnovana na zakonu ili opštem aktu RTS-a. A ne postoji preduzeće, pa ni javno, u celoj Jugoslaviji u kojem direktor ima ovlašćenje da svojim potpisom daje stan ili novac, jer bi to značilo da pojedinac može po slobodnoj proceni da raspolaže imovinom preuzeća, u ovom slučaju javnom imovinom", zaključuje Radić.