09. 07. 2002

Zakon o radio-difuziji danas pred Skupštinom

BEOGRAD, 9. 7. 2002 - Dugo najavljivani Predlog Zakona o radio-difuziji, koji će Skupština Srbije razmotriti danas po hitnom postupku, utvrđen je posle deset verzija i nakon višemesečne javne rasprave, a skoro svi akteri u tom procesu opisali su ga kao optimalan kompromis u sadašnjoj političkoj situaciji u zemlji. Tim zakonom, prvim u oblasti medija od demokratskih promena u zemlji, ulogu vlade trebalo bi da preuzme nezavisna agencija za radio-difuziju, a državna Radio-televizija Srbije (RTS) trebalo bi da bude transformisana u javni servis – radio-difuznu ustanovu Srbije. Medijska i novinarska udruženja ocenila su, međutim, da najnovije izmene u predloženom zakonu, pre svega broj članova Saveta Agencije za radio-difuziju koje biraju državni organi, ostavljaju mogućnosti za zloupotrebe i pritiske na medije i ne predstavljaju suštinski zaokret ka demokratizaciji i depolitizaciji medijske oblasti. Predsednik radne grupe stručnjaka koja je utvrdila nacrt tog zakona Rade Veljanovski, kao i potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać i većina članova skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje ocenili su da je najnovija verzija zakona maksimum u sadašnjoj političkoj situaciji za koji je moguće obezbediti skupštinsku većinu. Na Predlog zakona, koji je vlada doradila nakon prošlonedeljnog iznenadnog povlačenja iz skupštinske procedure, ponovo je upućeno više od sto amandmana, a o njima će se danas izjasniti skupštinski Odbor za kulturu i informisanje. Predloženim zakonom nisu zadovoljne vojvođanske stranke DOS-a, ali i još neke članice vladajuće koalicije, uključujući Novu demokratiju, koja je izrazila zadovoljstvo zbog smanjenja broja predstavnika civilnog sektora u Savetu Agencije za radio-difuziju, ali je najavila da će se usprotiviti određenim rešenjima, posebno ponovnom uvođenju pretplate. Opozicione stranke - Socijalistička partija Srbije i Stranka srpskog jedinstva, uložile su na desetine amandamana na Predlog zakona, a radikali su najavili da ga neće podržati. Predstavnici vojvođanskih stranaka DOS-a najavili su da će podržati zakon u načelu, a o podršci u celini odlučiće na osnovu procene da li su zadovoljeni "interesi građana Vojvodine". Oni su izrazili posebno nezadovoljstvo odbijanjem vlade da predvidi i osnivanje pokrajinske agencije za radio-difuziju, a najavili su da će, ako tako ostane, tražiti da članovi Saveta republičke agencije iz Vojvodine imaju svojevrsno pravo veta prilikom odlučivanja o dozvolama za medije u Vojvodini. Vlada Srbije povukla je 1. jula prvobitnu verziju Predloga zakona iz skupštinske procedure, a već posle tri dana uputila je parlamentu nov predlog, prema kom će Savet Agencije za radio-difuziju imati devet, umesto ranije planiranih 15 članova. Predviđeno je da četiri člana Saveta predlažu skupštine i vlade Srbije i Vojvodine, a četiri će predložiti rektori univerziteta u Srbiji zajedničkim dogovorom, zatim udruženja radio-difuznih glasila, novinara, filmskih i dramskih umetnika i kompozitora, domaće nevladine organizacije i udruženja građana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, prava nacionalnih i etničkih manjina i prava dece, kao i crkve i verskih zajednica. Njih bira Skupština Srbije, sa liste od po dva kandidata ovlašćenih predlagača. Devetog člana predlažu izabrani članovi Saveta, pri čemu on mora biti lice koje živi i radi na Kosovu. Predlogom Zakona precizirano je da je jedini kriterijum za izbor članova Saveta stručni ugled u oblastima od značaja za rad Agencije. Predviđeno je da članovi saveta ne mogu biti poslanici, ministri vlada SRJ, Srbije i Vojvodine, njihovi zamenici, pomoćnici i rukovodioci posebnih vladinih službi, funkcioneri političkih stranaka, kao i njihovi rođaci do drugog stepena srodstva. Mandat članova saveta trajao bi šest godina, s tim što će prilikom prvog izbora trećina članova biti izabrana na dve godine, a druga trećina na četiri, što će biti žrebom odlučeno. Agencija za radio-difuziju bi, u saradnji sa regulatornim telom u oblasti telekomunikacija, trebalo da utvrdi strategiju razvoja radio-difuzije, a biće nadležna i za dodelu dozvola za rad medija i emitovanje programa, kao i za druga pitanja za koja je sada zadužena vlada. Agencija će biti finansirana sredstvima od naknade za emitovanje programa, a ako to ne bude dovoljno, sredstva će biti nadoknađena iz budžeta. Zakonom je predviđeno da to ne sme da utiče na nezavisnost i samostalnost agencije. Između ostalog, agencija će propisivati tehničke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, izdavati dozvole za emitovanje i nadzirati rad emitera - radio i TV stanica. Sastavni deo dozvole za emitovanje programa jeste i dozvola za radio-difuznu stanicu koju izdaje regulatorno telo za oblast telekomunikacija, na osnovu Plana raspodele radio-frekvencija. Agencija će izdavati i dozvole za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa, za šta nije predviđen javni konkurs. Dozvolu za emitovanje programa ne mogu dobiti preduzeća, ustanove ili druga pravna lica čiji su osnivači republika ili pokrajina, izuzev ustanova javnog servisa. Emitovanje programa nije dozvoljeno ni političkim strankama ili pravnim licima čiji su osnivači stranke, a tu odredbu kritikovala je Nova demokratija, kao i opozicioni SPS. Predlogom Zakona predviđene su, pored ustanova javnog servisa, komercijalne stanice, stanice nevladinog sektora i stanice lokalne ili regionalne zajednice. Stanice lokalne zajednice trebalo bi da budu privatizovane u roku od četiri godine. Predviđeno je da najviše tri emitera emituju program na istoj frekvenciji u željenoj zoni servisa, a moguće je i njihovo zajedničko emitovanje programa. Precizirani su i uslovi i rokovi za raspisivanje javnog konkursa za dozvole za emitovanje programa, na koji se ne prijavljuju samo ustanove javnog servisa. Dozvola može biti oduzeta emiteru ako prekrši uslove predviđene konkursom i zakonom. Ako se za istu frekvenciju na konkursu prijavi više stanica koje ispunjavaju uslove, prednost će biti data onoj koja, na osnovu podnete dokumentacije, pruža veću garanciju da će doprinositi boljem kvalitetu i većoj raznovrsnosti programa. Pojedine stranke DOS-a i opozicije ocenile su da ta odredba vraća "moralno-političku podbonost". U prethodnoj verziji Predloga zakona bilo je predviđeno da prednost imaju stanice koje su više doprinele demokratskim promenama u zemlji. Predviđeno je da emiteri plaćaju naknade za emitovanje programa i korišćenje frekvencije, pri čemu naknadu za emitovanje programa ne bi plaćali republički i pokrajinski javni servis, stanice civilnog sektora, kao i stanice lokalnih i regionalnih zajednica, ako su u celini u državnoj svojini. Ako imaju deo privatnog kapitala, plaćaju naknadu srazmerno procentu tog učešća. Stanice crkvenih i verskih zajednica ne plaćaju naknadu za emitovanje programa do okončanja postupka povratka njihove imovine, oduzete posle Drugog svetskog rata. Predlogom zakona utvrđeni su opšti programski standardi emitera, uključujući listu događaja od interesa za sve građane na koje niko ne može imati ekskluzivno pravo prenosa, zatim obavezan procenat emitovanja programa na srpskom jeziku i u sopstvenoj produkciji, kao i programa nezavisnih produkcija (deset odsto godišnjeg vremena emitovanja programa) koje javni servisi i stanice lokalnih i regionalnih zajednica moraju ustupiti. Posebnim poglavljem zakona utvrđene su obaveze radio-difuzne ustanove Srbije, u koju će biti transformisan RTS. Predviđeno je da javni servis bude finansiran iz pretplate, koja bi mesečno trebalo da iznosi 210 dinara za prijemnike domaćinstava i pravnih lica. Planirano je da pokrajinskom javnom servisu, koji bi trebalo da nastane od RTV Novi Sad, pripadne 70 odsto prihoda ostvarenog pretplatom na teritoriji pokrajine. Predstavnici Skupštine Vojvodine tražili su da sav prihod od pretplate sa teritorije te pokrajine pripadne pokrajinskom javnom servisu, ali je vlada pristala na 70 odsto. Od plaćanja pretplate bile bi oslobođene pojedine kategorije građana (invalidi, gluve i slepe osobe) i pravnih lica, a radio-difuzna ustanova Srbije uplaćivala bi 1,5 odsto prihoda od pretplate u republički budžet za razvoj domaće kinematografije. Radio-difuzne ustanove Srbije i Vojvodine trebalo bi da počnu da rade 31. januara 2003. godine, kada će preuzeti i sredstva, prava, obaveze i zaposlene sadašnjeg RTS-a, u skladu sa deobnim bilansom, koji je takođe precizno utvrđen zakonom. Agencija za radio-difuziju bi najkasnije 60 dana pre početka rada republičkog i pokrajinskog javnog servisa trebalo da imenuje upravni odbor, koji bi na konstitutivnoj sednici trebalo da raspiše konkurs za generalne direktore radio-difuznih ustanova Srbije i Vojvodine. Za primenu Zakona o radio-difuziji neophodno je da bude usvojen i Zakon o telekomunikacijama, koji je još u radnoj verziji.