20. 04. 2002

Pirotski komarac

pirotski.jpg

pirotski.jpg

Lokalni mediji su bili jedino zdravo medijsko tkivo u Srbiji do petog oktobra 2000. Sada su stešnjeni kao u “prokletoj avliji”

Televizija Pirot, jedan od tri medija Informativnog javnog preduzeca “Sloboda” (pored nedeljnika “Sloboda” i Radio Pirot), osnovana je 1997. godine. Clanica je ANEM-a i Evropske asocijacije regionalnih televizija (CIRCOM) i trenutno pokriva najveci deo Pirotskog okruga - opštine Pirot, Babušnicu i Dimitrovgrad. U TV Pirot je zaposleno 40 radnika. Prosek starosti je 28 godina, a više od 50 odsto radnika je sa višim i visokim obrazovanjem.

- Najvažnijem pitanju - selekciji i obuci kadrova posvećena je velika pažnja, tako da su sa zaposlenima radili profesori FDU, treneri Bi-Bi-Sija i strucnjaci razlicitih specijalnosti, kaže Miloje Nešic, tehnicki direktor TV Pirot i v.d. direktora IJP “Sloboda”.

To je, izgleda, urodilo plodom. Televizija Pirot je pokrenula produkciju dokumentarnog televizijskog filma.

- Inicijativu za produkciju dokumentarnog filma pokrenuo je konsultant IREX-a Rastislav Durman. U okviru pilot-produkcije uradena su cetiri dokumentarca, televizijski portret interpretatora etnomuzike Snežane Spasic i tri filma u trinaestominutnom formatu o zanatima po kojima je pirotski kraj poznat - pirotskoj grncariji, pirotskom cilimu i o proizvodnji pirotskog kackavalja.

U toku leta 2001. u Pirotu je održana edukacija za produkciju dokumentarnog televizijskog filma, pod nazivom Pirotska škola dokumentarnog filma. Finansijski, pomogli su nam Press Nonj i IREX, a predavaci su bili profesori beogradskog FDU, Andrija Dimitrijevic i Aleksandar Kajevic i urednik dokumentarnog programa TV Novi Sad, Danica Acimovic. U toj tromesecnoj edukaciji ucestvovale su produkcione ekipe cetiri TV stanice Anema - TV Trstenik, TV Kragujevac, TV Cacak i TV Pirot.

I koji su rezultati?

- Rezultat ove obuke je pet dokumentarnih filmova u trinaestominutnom formatu. Svi filmovi su uradeni u potpuno zaokruženom digitalnom tehnološkom lancu. Odnosno, snimljeni su digitalnim kamkorderima, montirani na nelinearnim montažnim jedinicama u digitalnom domenu i konacno snimljeni na DV masterima. Ali, za godinu dana proizvedeno je ukupno šesnaest dokumentarnih filmova, što Pirotskoj školi dokumentarnog filma evidentno, daje atribut produkcijske kuce.

Filmovi Pirotske škole su ucestvovali i na festivalima?

- Filmovi proizvedni u Pirotskoj školi dokumentarnog filma, konkurisali su na domacim i medunarodnim festivalima i kuriozitet je da selekcione komisije nisu odbile nijedan film. Film “Duvanski put” koji je uradila produkcijska ekipa TV Cacak, nagraden je na medunarodnom festivalu “Zlatni prosjak” u Slovackoj dok je “Pirotski komarac” koji je uradila produkcijska ekipa TV Kragujevac, nagraden Zlatnom plaketom Beograda na ovogodišnjem martovskom festivalu u Beogradu. Ukoliko se pogleda program ovogodišnjeg beogradskog festivala, vidi se da je najveci broj ostvarenja (sedam filmova), ne racunajuci Beograd i Novi Sad, proizveden upravo u Pirotskoj školi dokumentarnog filma.

Iz TV Pirot je potekla i ideja o formiranju Tehnicke Komisije ANEM-a (TKA). Koja je uloga te komisije?

- Komisija je formirana u Pirotu, novembra 2000. godine, po ugledu na slicna strucna tela Evrovizije i okupila je najtalentovanije inženjere iz radio i TV stanica, clanica ANEM-a, kao i specijaliste za radijske i TV tehnicko-tehnološke sisteme. Komisija prati tehnicke novine, saraduje sa drugim slicnim komisijama u zemlji i inostranstvu, a cilj nam je da se uvedu odredeni tehnicki standardi u televizijskim i radijskim sistemima.

Komisija je, takode, više puta razmatrala i Nacrt zakona o radio-difuziji i dala brojne sugestije i primedbe, koje su u velikoj meri i prihvacene.

Kako vama, kao predsedniku te komisije, izgleda sadašnji Predlog zakona?

- Bez obzira što je Nacrt zakona pretrpeo znacajne korekcije u odnosu na prvobitne trapave varijante i konacno stigao do republicke Skupštine, mislim da je zakon u celini nekonzistentan i preambiciozan. Zakon gotovo iskljucivo tretira tehnicke mogucnosti koje daje zastarela zemaljska analogna difuzija i samo u tragovima pominje nove aktuelne tehnologije koje potpuno menjaju filozofiju pristupa ovoj kompleksnoj delatnosti. Na kraju, sve konkretne poslove u domenu radio-difuzije obavljace nezavisno regulatorno telo - radio-difuzni savet Srbije. Videcemo kako ce rad ovog tela izgledati u srpskoj nezavisnoj varijanti.

Plan TV Pirot je da se razvija kao regionalni javni servis. Do sada su razvoju regionalne medijske kuce pomagali brojni donatori - IREX, PRESS NONj, FOS, SHC, USAID i drugi. Nadam se da ce donatori imati i dalje razumevanja za razvoj regionalnog medija na jugoistoku Srbije.

Koliko vam pomaže osnivac - Skupština opštine Pirot?

- Od 1997. do sada SO Pirot je izdvajala znacajna sredstva i presudno pomogla pocetak rada TVP i njen dosadašnji razvoj. Sve to, medutim, može vrlo lepo da funkcioniše dok se lokalni politicari “ne dosete” da su lokalni mediji tu zapravo zbog njih, a ne zbog gradana. U tom trenutku se postavlja pitanje svega što je TV Pirot uradila. Konkretno, mislim na aktuelne kritike da su TV Pirot, Radio Pirot i nedeljnik “Sloboda” previše kriticni prema lokalnoj vlasti i na eksplicitan stav celnika SO Pirot da opštinski mediji moraju da sprovode licnu predsednicku kampanju, što dezavuiše javni servis pre nego što je on i zaživeo.

S druge strane, potcenjivacki i nadmen odnos beogradskih medijskih interesnih grupa u odnosu na lokalne i regionalne medije, tera nas na svakodnevno preispitivanje da li se baš dobro secamo 2000. i tadašnjih medijskih odnosa i doprinosa promenama.

U svakom slucaju, lokalni mediji su bili jedino zdravo medijsko tkivo u Srbiji do 5. oktobra 2000 (valjda se dobro secam). Sada su stešnjeni i skuceni kao u “prokletoj avliji”, kako je republicki premijer nazvao Pirotski okrug prilikom nedavne posete Pirotu.

DRAGANA MATIĆ