07. 07. 2002

Okrugli stolovi na Skupštini ANEM-a

Republicki ministar finansija Božidar Đelić, gostujući na okruglom stolu povodom Godišnje skupštine ANEM-a, izrazio je zadovoljstvo zbog poslednje verzije Zakona o radio-difuziji. Ministar Đelić je tom prilikom napomenuo da donošenje ovog zakona kasni jer niko iz Vlade nije hteo da se pozabavi time jer je pitanje suviše bitno i osetljivo.

"Realnost je u tome", kaže Đelić, "što niko od političara nije hteo ni smeo da preuzme odgovornost da pribavi takav tekst zbog toga što je to toliko osetljivo pitanje. Oni su hteli da pre svega profesija i struka dođe do toga. Mislim da je bilo celishodnije da je možda kod četvrte verzije rečeno: 'E sad je bilo dosta! Hajdemo u Skupštinu pa da vidimo!'

Možda je ta javna debata malo predugo trajala. Jednog momenta je sve to bilo spremno, a onda je došlo vojvođansko pitanje. I onda je tu bilo dosta priča. Potom se došlo do ekonomskog dela, onda do toga da je to samo jedan deo, da je potreban i Zakon o telekomunikacijama zbog frekvencija, pa onda komplikacije zbog toga što je to na saveznom nivou, pa onda onaj tamo ministar nije spremio šta je trebalo pa je bilo urgencije, pa treći, pa četvrti put, pa kad su rekli da je sve spremno, a nije bilo...

Onda je srpsko Ministarstvo za saobraćaj i telekominikacije napravilo radnu grupu koja je napravila taj zakon. Potom je Evropska unija rekla da nešto nije u redu pa ste onda i vi (ANEM) imali neke zamerke…

Verujte, nije da ja ovde glumim nekog mnogo dobrog, a da ima nešto strašno cinično i hladno iza mene. Realnost je u tome da kad ste u Vladi Republike Srbije, žonglirate sa strašno mnogo lopti, a resursi koje imamo, broj pametnih ljudi, kompetentnih, neukaljanih koji mogu da rade na komplikovanim stvarima je izuzetno mali. I zbog toga, evo nas u julu 2002. godine. Ja se veoma dobro sećam kada smo počeli i kada smo gledali plan rada Vlade Republike Srbije. Ideja je bila da već u 2001. godini bude prvi nacrt i da do kraja godine to bude usvojeno. Znači, kasnimo bar šest meseci."

Ministar Đelic je, pozivajući se na svoje iskustvo finansijskog savetnika u elektronskim medijima širom Francuske, ocenio da stari mediji pobeduju nove a lokalni preuzimaju primat nad globalnim:

"Biće teško. Biće teško zato što bukvalno bez ikakve dublje analize mogu da vam kažem da ovo tržiste ne može da podnese na duži rok ovaj broj televizija, radija, novina. Bilo bi izuzetno loše da se to brzo svede tek na nekoliko. Mislim da je ova naša demokratija još nezrela i bez jakih institucija to bi bila i te kako opasna igračka. Mi već danas možemo da vidimo na televiziji kako to može da bude opasna igračka u rukama nekih ljudi.

Koncentracija je neminovna. Ekonomska surova realnost nas čeka i to je blizu. Znači, kako se kaže, to je na uglu ulice, a taj ugao nije daleko ali ipak je to realno. Izvinite što vam kažem ono što mislim, ali to je realno.

Nije moguće da Niš ima 12 TV stanica i da one zarađuju. Nemoguće je! Trošak produkcije je sve skuplji tako da niko ne treba da očekuje da će cena medija-proizvoda da padne. Nema šanse! Već 30 godina ona raste. Tu je nešto čudno; ima sve više talenta ali onaj vrhunski talenat uzima sve veći deo.

Uzmimo radio, mi smo napravili za moje klijente ekonomski model radija i radio je neverovatan biznis. Ako uspete u radiju, vi ste multimilioner, garantovano!"

Drugog dana zasedanja Skupštine ANEM-a gosti ogruglog stola bili su savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlić, republički ministar za saobraćaj i telekomunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević i potpresednik Vlade Srbije Žarko Korać.

Savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlić rekao je da je na prošloj sednici savezne vlade doneta odluka da se uđe u proces svojinske transformacije medija koji su na budžetu savezne države.

"Ja kampanju za tako nešto vodim gotovo godinu dana u Vladi", kaže Orlić. "Vi dobro znate da je ta vlada na saveznom nivou koaliciona i da je bilo raznih vrsta otpora. Ja pretpostavljam da ih ima još i da će ih biti. No ono što je ključno jeste da zbog jedne takve odluke i zbog ovog Zakona o radio-difuziji koji se očekuje, a u kome stoji da država i državna preduzeća ne mogu biti vlasnici elektronskog medija, dakle radija i televizije, pred televizijom "YU info" našla su se dva puta: ili put svojinske transformacije, dakle privatizacije, ili put transformacije u jedan javni servis.

Pošto će Zakonom o radio-difuziji RTS biti transformisan u javni radio-difuzni servis, a takav javni radio-difuzni servis imamo i u Crnoj Gori, mislim da je veoma skupo za ovu državu da ima dva javna servisa. Onda je ovaj put, ukoliko se steknu pravni okviri svojinske transformacije televizije "YU info", evidentan.

Što se tiče štampanih izdanja koja finansira država, a to su novinski list "Borba" i "Večernje novosti", moj stav je bio da država ne treba da stoji iza ijednog štampanog medija. To najbolje pokazuje primer "Borbe" koji sa veoma malim i skromnim tiražom ne može da opstane na tržistu jer, po svemu sudeći, građani ne veruju nečemu što je bilten jedne vlade. Vlada je tu donela odluku da se i u vezi sa tim listom pokrene pitanje privatizacije.

Na budžetu bi ostao Radio Jugoslavija što je i prirodno i po ugledu na neke druge vlade u svetu koje finansiraju radio stanice koje emituju signal na kratkim talasima izvan granica zemlje. Delimično bi na budžetu ostala novinska agencija TANJUG.

Što se tiče Filmskih novosti, one bi se privatizovale u domenu produkcije i poslovnog prostora. Arhiv Filmskih novosti koji je, složićete se, od neprocenjive vrednosti, ostao bi na budžetu ali ne bi bio pri Saveznom sekretarijatu za informisanje već bi se verovatno pripojio Kinoteci."

Ministarka Marija Rašeta-Vukosavljević izjavila je da je Zakon o telekomunikacijama spreman za usvajanje. Prema njenim rečima, poslednja verzija ovog zakona upućena je svim ministrima. Trenutno nedostaje još samo mišljenje ministra za finansije Božidara Đelića o nekim pitanjima finansiranja:

"Postoji još jedna dilema oko samih naziva saveta: da li Savet i Upravni odbor ili Agencija i Savet, kao terminologija. U svakom slučaju, kada pričamo o ovome što se trenutno nalazi u proceduri kao verzija zakona -to su Savet i Upravni odbor. Savet je jedna velika organizacija koja će u zavisnosti od toga kakav bude statut i organizaciona šema imati određeni veći broj zaposlenih i Upravni odbor koji ima pet članova i koji se bira po određenoj proceduri. Koliko vidim, za sada nema nekih naročitih prepreka kada je u pitanju usvajanje tog zakona. Barem ih nismo imali u poslednjih nedelju dana. Ja to tako kažem zato što smo imali primedbe Evropske unije i međunarodne zajednice. Pokušali smo da, koliko god možemo, izađemo međunarodnoj zajednici u susret."

Potpredsednik republičke vlade Žarko Korać rekao je da je zakon rađen veoma dugo ali mnogo kraće nego što se to radilo u drugim istočnoevropskim zemljama. On je izjavio da je najviše rasprave bilo oko broja članova agencije, koji je sa 15 smanjen na devet.

"On je rađen vrlo dugo u pogledu toga otkad je u javnosti, ali relativno kratko kada su u pitanju iskustva svih ostalih istočnoevropskih zemalja. Mi smo ga uradili daleko brže nego bilo koja od njih.

Mi smo izradu poverili grupi ljudi koji su ranije bili u nevladinim organizacijama, isteranim novinarima i pravnicima. Sponzor njihovog rada, što je nezgodno, bio sam ja koji sam im politički najbliži. Kada smo završili taj zakon, u vrlo bliskoj saradnji sa Savetom Evrope i OEBS-om, odnosno njihovim medijskim timovima - a zakon je po mom mišljenju korektno sastavljen, naravno, uvek se može o tome raspravljati - onda je usledio jedan drugi problem. Naime, u poslednjoj rundi su neke stranke imale primedbe, to je najdirektnije uradila, ili ako hoćete najnespretnije, ili najiskrenije, da budem još otvoreniji, Nova demokratija. Međutim, primedbe je imala i Nova Srbija. Čuli ste izjavu Velimira Ilića o predstavnicima nevladinih organizacija - da su oni rušitelji Srbije, i imate čuveni Miloševićev argument da oni rade protiv nacionalnih interesa pošto ih drugi plaćaju, a pojavili su se još i neki drugi. Koliko znam i LSDV je bio protiv. Nije to baš samo jedna stranka.

Politika je umetnost mogućeg ali ne tako da se žrtvuju principi. U jednom razgovoru, ja sam rekao Veljanovskom i nekim predstavnicima koji su radili na tome da sednu u Skupštini i razgovaraju sa predstavnicima poslaničkih klubova.

Ono što imamo jesu neke sasvim blage korekcije. Suština tog zakona je Agencija. Agencija se sad svela sa 15 na devet članova. Ja sam lično - sad ću biti otvoren prema vama - bio skloniji tome da ona bude veća nego da bude manja. Vi ćete verovatno pogoditi zašto. Zato što velika moć može da se koncentriše u rukama ljudi u medijima, naročito televizijama, i ja sam mislio, možda je to moja pogrešna pretpostavka, da je teže izmanipulisati veću grupu ljudi nego manju. Ja o tome govorim kao nekom načelu. Ne bih da se shvati da ja unapred sumnjam u nekog - to je jednostavno neki princip. Medutim, sigurno da je i devet relativno veliki broj i ono što ovde spašava jeste javnost. Javnost će imati prilike da vrlo detaljno pretresa njihove odluke.

Mi u stvari uvodimo jednu potpuno novu instituciju koju ovo društvo nikada nije imalo. Mislim da bi ta Agencija morala da ima svoju zgradu, ona bi morala da ima svoje prateće službe, i ona bi morala da donese čitav niz podzakonskih propisa. To je jedna ozbiljna institucija. Tih devet ljudi će rešavati spor kakav smo imali, na primer: da li je Željko Mitrović sa svojim pismom profesoru Čupiću, koje je emitovao na svojoj televiziji, prekršio neki princip, ili da li Bogoljub Karić povremeno zloupotrebljava svoju televiziju za obračun sa Mlađanom Dinkićem, mada se može postaviti i obrnuto pitanje - da li Mlađan Dinkić zloupotrebljava svoje konferencije za štampu ili zašto zabranjuje BK televiziji da prisustvuje tim konfrencijama.

Ova institucija je veoma važna. Nisu to političari koje predlaže Skupština Srbije, Vlada Srbije i Izvršno veće Vojvodine i Skupština Vojvodine, već se tu radi o ljudima koji ne smeju da budu narodni poslanici, ne smeju da budu predsednici stranaka, nikakvi stranački funkcioneri, mi nismo smeli u pluralizmu da zabranimo da neki čovek bude eventualno član neke stranke. U pluralističkom društvu to se ne može. Imate četiri člana koja predlažu državne institucije ali oni nisu delegati tih institucija. Kao što znate, predlažu se po dva, tako da ne mogu predlagači biti sigurni ko će biti izabran. I to je jedna mera zaštite.

Da budem iskren, meni je onaj prvi predlog bio bolji ali ovo je ono što se moglo postići kao određeni kompromis. Moram reći otvoreno, da ne biste vi bili u nekoj zabuni, ovo rešenje ima većina istočnoevropskih zemalja. Hrvatska ima lošiji način izbora članova te agencije nego mi."

Potpresednik Korać je rekao da je ova verzija zakona minimum minimuma ispod kog ne bi moglo da se ide. Prisutan je strah od medija, primećuje Korać:

"Neki su se uplašili toga da bi mediji mogli stvarno da budu nezavisni i da neko može nezavisno da odlučuje, i onda su usledila velika ubeđivanja i mislim da smo uspeli da ih ubedimo da je ovo minimum minimuma. Bilo je i loših predloga za sastav Agencije i ja sam rekao da neću to podržati. Ovo je minimum minimuma iza koga ja hocu da stanem, sa izvesnim žaljenjem, ali još uvek ovo garantuje, bar kroz javnost i vašu lupu, i prozivanjem tih ljudi i traženjem da vrlo jasno pravno definišu koji su kriterijumi dodeljivanja, još uvek možemo izaći iz ove situacije, da imamo jedan fer proces dodeljivanja frekvencija."