12. 10. 2002

Da li je bombardovanje zgrade srpske državne televizije bilo neophodno?

Predstavnici organizacije Reporteri bez granica sastali se s liderima NATO-a

Predstavnici organizacije Reporteri bez granica sastali su se 7. oktobra s pomoćnikom Generalnog sekretara NATO-a za planiranje i izvođenje operacija odbrane Edgarom Baklijem da bi razgovarali o kontroverznom bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) koje se desilo 23. aprila 1999. godine i u kom je poginulo šesnaest osoba koje su radile u državnoj televiziji.

S pomoćnikom generalnog sekretara NATO-a Baklijem bili su i Ives Brodur, portparol NATO-a i šef medija servisa NATO-a, i drugi savetnici i zvaničnici NATO-a. Organizaciju Reporteri bez granica predstavljali su njen direktor Robert Menard i Sorija Blatman, šef odeljenja za Evropu, zajedno sa Aleksandrom Levijem, novinarom koji je napisao nekoliko istraživačkih izveštaja o intervenciji NATO-a u Srbiji.

Predstavnici organizacije Reporteri bez granica postavili su pitanje zbog čega je zgrada RTS-a bila izabrana kao vojna meta, kao i kakav je bio odnos između strateškog uspeha i rizika po stanovništvo, da li je stanovništvo upozoreno o tome da neposredno sledi vojni napad “dovoljno vremena pre i odgovarajućim sredstvima”, kako je to propisano Ženevskom konvencijom.

Bakli je rekao da je, kao i u slučaju svih bombardovanih lokacija, zgrada RTS-a bila identifikovana kao vojna meta posle dugog procesa diskusije između saveznika i posle obavljenih konsultacija sa pravnicima. “Zgrada RTS-a bila je odabrana isključivo iz vojnih razloga”, rekao je on delegaciji organizacije Reporteri bez granica.

Odbijajući da opovrgne kontradiktorne izjave koje su davali politički lideri organizacije NATO ili zemalja članica ove organizacije u vreme bombardovanja, Bakli je ipak naglasio da "neka vojna meta NATO-a nije neophodno i meta vojne prirode".

Iako je izrazio žaljenje zbog civilnih gubitaka koji su bili prouzrokovani bombardovanjem, Bakli je rekao da su i strateški i taktički ciljevi bombardovanja bili postignuti. "Mi smo uvek pokušavali da što je više moguće smanjimo rizike po civile kada smo donosili odluke. Šesnaest mrtvih je previše, i nama je žao zbog toga", izjavio je on. Bakli je dodao i to da je princip proporcionalnosti bio poštovan.

NATO do sada nije prihvatio nijednu meru nadoknade štete porodicama žrtava bombardovanja zgrade RTS-a niti ima nameru da to učini, rekao je on predstavnicima organizacije Reporteri bez granica.

Što se tiče upozoravanja "dovoljno vremena unapred i odgovarajućim sredstvima", Bakli je ponovio da NATO nije davao nikakvo posebno upozorenje Miloševićevom režimu. "Mi nismo upozoravali na to da će neposredno uslediti ovaj napad da bismo zaštitili živote naših pilota i da bismo izbegli da taj režim postavi ljude kao živi štit na toj meti." On je odbio da da svoj komentar na mnoge izveštaje o neformalnim upozorenjima u vezi s predstojećim napadom koje su nekim novinarima ili srpskim zvaničnicima davali zapadne diplomate ili vojni zvaničnici.

Kao potporu za svoje argumente, Bukli i njegove kolege su nekoliko puta pomenuli komisiju koja je od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviji (ICTY) dobila zadatak da ispita kampanju NATO bombardovanja. U izveštaju koji je bio objavljen 13. juna 2000. godine, ova komisija je objavila da nije bilo opravdanja da se izvede ni neka potpuna istraga povodom kampanje bombardovanja niti istraga posebnih incidenata.

"Mi ćemo nastaviti da delujemo isključivo u okviru međunarodnog prava", naglasio je Bakli u vezi s tim kako je NATO tretirao novinare i informativnie medije u vreme konflikta, ali je priznao da ovo nije bio “statični, već dinamični proces".

Organizacija Reporteri bez granica strahuje da bi vojni napad na zgradu RTS-a mogao da predstavlja opasni presedan koji otvara vrata u budućim konfliktima za druge akcije ovog tipa protiv informativnih medija. Ova organizacija je stoga odlučila da i formalno zatraži od Međunarodnog Komiteta crvenog krsta da definiše ili elaborira svoju poziciju u vezi s ulogom informativnih medija i novinara u vreme oružanog konflikta.

Europe Desk
Reporters sans frontieres
5, rue Geoffroy Marie
75 009 Paris, France
tel. 33 (1) 44 83 84 84, fax 33 (1) 45 23 11 51
email : europe@rsf.org