15. 06. 2011

O "sumnjivom novcu" u medijima

Zagreb, 15.06.2011. (B92) - Savet za nacionalnu bezbednost Hrvatske danas će raspravljati sumnjivo stečenom novcu u medijima.

Hrvatsko novinarsko društvo očekuje razjašnjavanje vlasničke strukture vodećih medija u zemlji.

Premijerka Jadranka Kosor tražila je sazivanje sednice zbog različitih indicija da u medijima ima kapitala iz kriminalnog miljea, što je navela i u pismu predsedniku Ivu Josipoviću.

Josipović je novinarima rekao da je još u predizbornoj kampanji upozoravao da određeni mediji posluju nezakonito stečenim novcem, što su pokazale i neke istrage.

Hrvatsko novinarsko društvo u saopštenju za javnost je upozorilo da od sednice Saveta za nacionalnu bezbednost očekuju vidljive rezultate u podsticanju društvene, pravne, pravosudne i zakonodavne bitke protiv crnih fondova, kriminalnih privatizacija, torbarenja, isisavanja novca iz medija i korupcije u njima.

Kao glavni problem oni su istakli nedovoljnu transparentnost vlasništva u medijima.

I HND i javnost imaju nedoumice u pogledu prave vlasničke strukture gotovo svih vodećih dnevnih i nedeljnih listova u zemlji, ali i lokalnih medija, upozorava to novinarsko udruženje.

Jedan od sindikalnih čelnika Ozren Matijašević podneo je krivičnu prijavu protiv medijske kuće Europa Preš Holding zbog sumnjive
privatizacije i dokapitalizacijue splitske "Slobodne Dalmacije".

Hrvatska radiotelevizija navodi da je, prema nezvaničnim informacijama, policija nedavno pretražila taj splitski dnevnik i utvrdila nezakonite radnje.

U javnosti se poslednjih meseci često pominje navodno sumnjivo vlaništvo nedeljnika Nacional zbog čega je i grupa novinara tog lista nedavno napustila redakciju i pokrenula novi list.

Većinski vlasnik tog nedeljnika je Harald fon Zefrid, švajcarski advokat bez medijskog iskustva, pa se u javnosti spekuliše da je on u stvari list kupio za nekog drugog.

AI: Ograničeni napredak Hrvatske

Hrvatske vlasti su napravile veoma ograničen napredak u rešavanju ratnih zločina i procesuiranju odgovornih zbog čega je potreban dalji nadzor Hrvatske na putu ka Evropskoj uniji, navodi se u izveštaju koji je organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti Internešenel" poslala Evropskoj komisiji.

Kao glavne razloge, AI navodi neprimerenu reakciju hrvatske vlade na haške presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, pokrenut mali broj istraga u odnosu na broj zločina počinjenih nad Srbima u akcijama "hrvatske vojske "Bljesak" i "Oluja", neprocesuiranje nekadašnjih visokih hrvatskih funkcionera i oficira Vladimira Šeksa i admirala Davora Domazeta Loše, kao i etničko balansiranje procesuiranju ratnih zločina, odnosno mali broj proceuiranih Hrvata.

U izveštaju AI ističe da su hrvatske vlasti u sklopu pristupnog procesa Evropskoj uniji preuzele obavezu poboljšanja situacije oko rešavanja ratnih zločina, ali da to nije urodilo konkretnim, ciljanim i sistematskim akcijama u praksi.

AI smatra da zbog izjava vladinih zvaničnika nakon aprilske presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču koje, kako je ocenjeno, otkrivaju nedostatak političke volje da se zločini procesuiraju, EU treba da nastavi da meri napredak koji će Hrvatska napraviti u procesuiranju ratnih zločina, i to ne na osnovu verbalnih izjava, nego konkretnih rezultata na terena.

Organizaciju brine i što izjave ključnih hrvatskih političara na međunarodnim forumima o predanosti rešavanju pitanja ratnih zločina nisu pretvorene u praksu, a primećuje se i da su neki vodeći političari uključeni u javne napade na sudove koji se bave ratnim zločinima, umanjujući time napore da se počinioci zločina kazne.