06. 02. 2015

RS: Društvene mreže deo javnog prostora

Za ovaj zakon glasalo je 46 poslanika, jer su mu podršku dali i poslanici koalicije "Domovina", nakon što su prihvaćeni neki od njihovih amandmana, koji se ne odnose na sporni deo zakona, već na pitanja verskih zajednica i povratničke populacije.

Pred početak glasanja o ovom zakonu poslanici iz opozicionih stranaka su napustili skupštinsko zasjedanje.

Vlada RS usvojila je nekoliko amandmana vladajuće koalicije prema kojima neće biti kažnjavanja iznetih mišljenja o radu državnih organa, te drugih javnih organa i organizacija, a iz zakona je izbrisana kazna zatvora za prekršaje počinjene na društvenim mrežama.

Opozicija je ostala pri stavu da je predloženi zakon loš i nedemokratski te da se ne može "popraviti" amandmanima. Iz opozicije su ranije najavili da će tražiti ocenu ustavnosti ovog zakona pred Ustavnim sudom RS.

Novinarska udruženja iz BiH i RS su ocenila da je cilj donošenja ovakvog zakona ograničavanje slobode izražavanja mišljenja na internetu, kao i kažnjavanje korisnika društvenih mreža i posetilaca visokim novčanim i zatvorskim kaznama.

Poziv vlastima RS da ne usvoje ovaj zakon uputili su OEBS, američka Ambasada u Sarajevu, Hjuman Rajt Voč, te Helsinški odbor za ljudska prava BiH.

OEBS: Opasnost za slobodu izražavanja

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović ocenila je da novi zakon "otvara vrata zakonskim restrikcijama na slobodu javnog izražavanja na internetu i na slobodu medija".

Prema njenim rečima, "zbog toga što su društvene mreže obuhvaćene zakonom, postoji opasnost od toga da zvaničnici tumače nejasno definisane izraze radi sankcionisanja i ograničavanja slobodnog protoka informacija i slobode izražavanja na internetu".

Članovima 7 i 8 danas usvojenog zakona kriminalizuju se postovi na društvenim mrežama kojima se uznemirava javni red, prikazuju simboli, slike, crteži ili tekstovi sa nepristojnim, uvredljivim ili uznemiravajućim sadržajem ili kojima se vređa ili kojima se učestvuje u neuljudnom ili drskom ponašanju.

Prema navodima Dunje Mijatović, "ovakvim odredbama može se stvoriti autocenzura među korisnicima društvenih mreža sa namerom da se prekine kriitikovanje ili pluralizam mišljenja, što je neprimenjivo u demokratskom društvu".

"Samo je u slučajevima direktnog podstrekavanja na nasilje opravdano potezati zakonske sankcije. Sloboda izražavanja na internetu treba da bude ostavljena samoregulatornim telima", dodaje se u saopštenju.

Mijatovićeva je podsetila da je 27. januara u pismu predsedniku Skupštine RS pozvala poslanike da ne usvajaju zakon u ovakvom obliku i da je ponudila pomoć vlastima RS u izradi pravne analize zakona i preporuka.

Helsinški odbor: Smanjene slobode

Helsinški odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj je uoči usvajanja izrazio zabrinutost zbog mogućeg smanjenja sloboda, različitih tumačenja i zloupotreba.

"Ovaj zakon bi mogao uticati na smanjenje i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, koja su građanima zagarantovana Ustavom BiH, članom 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, te Međunarodnom poveljom o građanskim i političkim pravima", navodi se u saopštenju.

Upozorava se takođe da "nejasni i neprecizni zakoni otvaraju mogućnosti za različita tumačenja i zloupotrebe u praksi i kao takvi su društveno štetni i stvaraju osećaj pravne nesigurnosti".

Donošenje ovakvog zakona je, kako se ističe, štetno za RS i BiH koju će dugoročno učiniti "zatvorenom i izolovanom zemljom u kojoj se ne poštuju preporuke Saveta Evrope o potrebi ohrabrivanja slobode izražavanja, bez bilo kakvih oblika cenzure ili pritisaka vlasti".

"Sloboda mišljenja i govora, otvoreno iznošenje kritičkih stavova i otvoreni društveni dijalog o različitim temama su neophodan preduslov demokratskog razvoja, izuzetno potrebnog u BiH", istaknuto je u saopštenju.