22. 02. 2010
SEDMI IZVEŠTAJ O PRAVNOM MONITORINGU MEDIJSKE SCENE U SRBIJI
Predstavljanje Sedmog Monitoring Izveštaja, poslednjeg u nizu za 2009. godinu, započinjemo citiranjem dela njegovog Zaključka: „Celu 2009. godinu karakteriše dalje ekonomsko propadanje medija i nespremnost vlasti da se sa brojnim problemima u ovom sektoru ozbiljno i odgovorno suoči, s poraznim rezultatima po medijski pluralizam i ostvarivanje funkcije medija u demokratskom društvu". Ova konstatacija je zapravo kratak rezultat onoga što se dešavalo u medijskom sektoru tokom 2009. godine.
Radeći osam meseci u 2009. godini na pravnom monitoringu medijske scene u Srbiji, stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić" u saradnji sa ANEMom, kontinuirano je pratio sva zbivanja u medijskom sektoru. Nalazi monitoringa su prezentovani široj javnosti kroz redovne Monitoring Izveštaje. Poslednji, Sedmi Monitoring Izveštaj za 2009. godinu, odnosi se na mesec Decembar.
Prema nalazima monitoring tima, ovaj mesec su posebno obeležili: a) ozbiljno ugrožavanje slobode izražavanja i b) izmene regulatornog okvira za rad medija, donošenjem većeg broja zakona koji nisu medijski:
a) Napadi kojima su bili izloženi autorka emisije „Insajder" Televizije B92, Brankica Stanković, i ova medijska kuća, povodom emitovanja serijala istraživačkih emisija o vođama ekstremnih navijačkih grupa, pokazali su da u Srbiji i dalje postoje teme i društveni problemi o kojima je izuzetno rizično pisati i izveštavati. Iako je vlast ovoga puta nešto energičnije i jasnije reagovala na pretnje novinarki, i dalje nisu preduzete sistemske mere koje bi otklonile uzrok ovog problema i sprečile njegovo ponavljanje. Izveštaj sadrži hronologiju događaja i analizu njihovih uzroka i posledica po stanje slobode izražavanja u Srbiji.
b) Celu 2009. godinu je karakterisalo značajno menjanje regulatornog okvira za medije. Pored restriktivnih izmena dva medijska zakona (Zakona o javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji), pravni okvir je zapravo naročito menjan posredno, izmenama ili donošenjem nemedijskih zakona, koji delom zadiru i u medijsku oblast. Tako je i tokom decembra, Narodna skupština usvojila niz zakona, a među njima: Zakon o tajnosti podataka, Zakon o autorskom i srodnim pravima, Zakon o stečaju, izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izmene Zakona o prekršajima. Nijedan od njih nije medijski, ali, svaki na svoj način, manje ili više, može uticati na položaj i rad medija. Monitoring tim je sve navedene zakone pažljivo analizirao i istakao ono što smatra bitnim za medije.
Od ostalih oblasti praćenih monitoringom, u Izveštaju ćete naći:
c) u oblasti implementacije postojećih zakona, obrađeni su Zakon o radiodifuziji i Krivični zakonik. Za primenu prvog zakona, naveden je primer promene vlasničke strukture TV Fox i analizirana ispravnost primene pojedinih odredbi ovog zakona u tom konkretnom slučaju. Implementacija Krivičnog zakonika je bila tema zbog još nerazjašnjenog tumačenja i primene njegovog člana 336a, koji može predstavljati ugrožavajući faktor za medije.
d) aktivnosti nadležnih organa, bile su predmet monitoringa i u posmatranom periodu. Iz analize rada svakog od njih proizilazi da svojim aktivnostima nisu bitno uticali na poboljšanje položaja medija. Ipak, RATEL se posebno izdvojio od ostalih organa u ovom periodu, radeći na stvaranju preduslova za popravljanje ekonomske situacije emitera, dok je OFPS svojim izmenama tarife dodatno finansijski ugrozio emitere. O aktivnostima svih nadležnih organa, više detalja ćete naći u Izveštaju.
e) tranzicioni procesi, privatizacija i digitalizacija, veoma važni za napredak medijskog sektora, u 2009. godini nisu imali očekivane rezultate, pa tako ni u decembru. U oblasti digitalizacije, osim imenovanja članova UO JP „Emisiona tehnika i veze", ništa od drugih planiranih aktivnosti nije ostvareno. U oblasti privatizacije medija, prodaja 4 medijske kuće na javnoj aukciji održanoj u decembru, nije rezultat sistemskog rešenja. Pitanje kada i kako će se privatizacija medija završiti, u uslovima i dalje postojećih kolizionih normi i nedostatka volje vlasti, ostaje i dalje otvoreno.
Izveštaj se završava Zaključkom, koji sadrži stručnu ocenu medijske situacije ne samo u navedenom periodu, već i za celu 2009. godinu, koja može poslužiti kao vodič za promene u medijskom sektoru u 2010. godini.
I sedmi Monitoring Izveštaj je urađen u saradnji advokatske kancelarije Živković&Samardžić i ANEMa.
Izveštaj pruža mnogo više od ovoga! Zato ga preuzmite ovde, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole:
Sekcija SLOBODA IZRAŽAVANJA ovde
Sekcija MONITORING IMPLEMENTACIJE POSTOJEĆIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING RADA REGULATORNIH TELA, DRŽAVNIH ORGANA I KOLEKTIVNIH ORGANIZACIJA ovde
Sekcija PROCES DIGITALIZACIJE I PRIVATIZACIJE ovde
Sekcija ZAKLJUČAK ovde
CEO IZVEŠTAJ možete preuzeti ovde
pošalji komentar
| komentari (1)
-
Zoran Selaković (24. 02. 2010, 22:13:21) pošalji odgovor Čemu služi RRA
U izveštaju ne stoji to da je etar u Srbiji prepun piratskih elektronskih medija. Bio sam vd direktora Radija Bela Crkva kada se podnosila dokumentacija za konkurs za frekvenciju. Znaju svi koji su učestvovali u toj ,,trci,, koliko ih je vremena, novca i živaca koštalo učešće na konkursu, a sada predsednik RRA izlazi u javnost sa izjavom da su oni nemoćni u borbi protiv piratskih medija. Tako sada ispada da su mnogo pametniji oni koji nisu ni pokušavali da dobiju frekvenciju, jer to mnogo više košta od kazne. Na žalost i u našem gradu smo svedoci terora jedne takozvane nezavisne televizije, čiji vlasnik participira u lokalnoj vlasti, a sav inventar njegove televizije košta ne više od par stotina evra. Jedna ručna kamera, kompjuter i malo jači sender, čiji signal , uzgred budi rečeno, ometa signal televizija sa nacionalnom frekvencijom. Posle silnih dopisa upućenih RRA i RATEL'u reakcija je bila, RATEL'a posle nekih šest meseci, a RRA posle godinu dana. Došli, zapečatili predajnik i čovek posle mesec dana otpečatio predajnik i ponovo emituje program. Moj predlog je da se RRA, kao prenezavisna institucija, koja skupo košta nas poreske obveznike, a koja nikako nije odradila ono za šta je i osnovana, lepo raspusti. Da se u etar pusti ko god ima želju da emituje bilo kakav program, pa kom opanci kom obojci. Šalim se, naravno, ali voleo bih da mi neko stručniji dokaže da RRA treba da postoji. Hvala na prostoru.
