15. 07. 2010

TREĆA ANEM PUBLIKACIJA „MONITORING MEDIJSKE SCENE U SRBIJI“

Pred vama je prvo izdanje ANEM Monitoring Publikacije u 2010. godini, inače Treći broj specijalizovane Publikacije „Monitoring medijske scene u Srbiji" koji sadrži:

• Uvod (sa pregledom stanja u srpskom medijskom sektoru u prethodnih šest meseci, na osnovu rezultata pravnog monitoringa u periodu Januar - Jun 2010. i prikazom sadržaja Publikacije),

4 stručna autorska teksta:

• Napadi na novinare i autocenzura - autor: advokat Slobodan Kremenjak (kroz navođenje nekoliko nedavnih slučajeva fizičkih napada i ozbiljnih pretnji novinarima, po pravilu onim najuglednijim koji se bave istraživačkim novinarstvom, autor analizira stanje ostarivanja slobode izražavanja u Srbiji i razloge primetne autocenzure u medijima; istovremeno ukazuje na to zašto je za napredak srpskih medija važan i kakav treba da bude odgovor države na ovu sve učestaliju pojavu) 

• Sprečiti zloupotrebu Strategije medijskog razvoja - autor: advokat Slobodan Kremenjak (autor daje pregled zbivanja u medijskom sektoru i ocenu postojećeg stanja u medijima koje nije nimalo zadovoljavajuće, pre svega zbog potpunog odsustva odgovorne javne politike u medijskoj oblasti; u tekstu se nalazi i odgovor na pitanje zašto je izrada Medijske strategije šansa za medijski sektor koju treba pravilno iskoristiti i ne dozvoliti da bude zloupotrebljena)

• Kome je odgovoran javni servis - autor: dr Jovanka Matić (autorka piše o pojmu i značaju medijskog javnog servisa, kontroli i odgovornosti njegovih nosilaca za ispunjavanje javnog interesa građana u oblasti informisanja, a posebno analizira status, rad, odgovornost i kontrolu koja se vrši nad radom nosilaca uloge javnog servisa u Srbiji )

• Izazovi novih tehnologija i budućnost radija - autor: dr Ana Martinoli (analizirajući posledice tehnoloških promena na poziciju radija kao medija, autorka ističe njegove prednosti i daje preporuke za korišćenje mogućnosti koje pruža novo medijsko okruženje, ne samo za opstanak, nego i za razvoj radija)

i peti tekst:

• Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa (izvodi iz zvaničnih dokumenata Evropskog suda za ljudska prava, dostupnih na web sajtu ovog suda) - kratak prikaz dve presude ovog suda koje se odnose na primenu člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda; u oba slučaja, Sud je zaključio da su organi relevantnih država povredili član 10 Konvencije; u prvoj je sud našao da čast i ugled učesnika debate od najšireg javnog interesa ne mogu biti jači od prava na slobodu izražavanja, osim izuzetno, ako je uverljivo utvrđeno postojanje snažne društvene potrebe za tim, što ovde nije bio slučaj; u drugoj, da javni interes zaštite novinarskog izvora informacija ima prevagu nad interesom sprečavanja štete koju bi nanela buduća otkrivanja poverljivih informacija i naknade štete za ranije povrede poverljivosti, čak i kada se kumulativno posmatraju.

Teme koje su kroz navedene autorske tekstove obrađene, procenjene su od strane monitoring tima kao važna pitanja za medijski sektor u prethodnom šestomesečnom periodu sprovođenja kontinuiranog pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji. Rezultati tog monitoringa su pokazali da su napadi  i pritisci na novinare i medije u Srbiji sve izraženiji i da je autocenzura u medijima sve prisutnija, jer nisu preduzete sistemske mere koje bi otklonile uzrok ovog problema i sprečile njegovo ponavljanje. Takođe je očigledno da je nepostojanje odgovorne javne medijske politike uzrok lošeg stanja u medijima i da je stoga neophodno da medijski sektor pravilno iskoristi šansu da, kroz rad na izradi Medijske strategije, srpska medijska scena dobije konačno dobru javnu medijsku politiku, primerenu društvenim potrebama i tehnološkim promenama. Za RTS, kao glavnog nosioca uloge javnog servisa, sve je vidljivije da svoj položaj shvata kao privilegiju bez ikakvih obaveza i da se prvenstveno  bavi svojim finansijama, a ne zadovoljavanjem opšteg javnog interesa u oblasti informisanja. Pri tom, nadležni organi koji vrše kontrolu nad radom RTSa, ne rade analizu kvalitativnog ostvarivanja uloge javnog servisa i analizu sadržaja njegovog programa, već se zadovoljavaju ispitivanjem kvantitativnog ispunjavanja programskih kvota i poštovanja pravila o oglašavanju, kao u slučaju bilo kog drugog komercijalnog medija. Najzad, za radio kao medij, sve se češće čuje da je u uslovima tehnoloških promena prevaziđen. Međutim, novo medijsko okruženje pruža nove mogućnosti i radiju, ali je potrebno dobro poznavati ga i odgovoriti na  izazove koje ono sobom nosi.

Kroz tekstove u Publikaciji, ANEM je nastojao da ponudi neka moguća rešenja ovih pitanja.

I ovo izdanje  Publikacije je urađeno u elektronskoj i štampanoj formi. Elektronsko izdanje ovog broja Publikacije je dostavljeno svim partnerima i saradnicima ANEMa sa mailing lista, a štampano izdanje će početkom septembra biti javno predstavljeno na okruglom stolu u Beogradu. Izdanje je dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku, jer je namenjeno i domaćoj i stranoj publici.

INTEGRALNU VERZIJU TREĆEG BROJA MONITORING PUBLIKACIJE možete preuzeti ovde