20. 12. 2010

ČETVRTA MONITORING PUBLIKACIJA ANEMA

Pročitajte Četvrti broj Specijalizovane Publikacije ANEMa "Monitoring medijske scene u Srbiji", čiji sadržaj čine:

• Uvod (sa sumiranim rezultatima pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u periodu Jul -Novembar 2010. i kratkim prikazom sadržaja Publikacije),

4 stručna autorska teksta:

• Prepreke na putu do novog regulatornog okvira za medijsku scenu u Srbiji - autor: Slobodan Kremenjak, advokat (autor piše o načinu izrade propisa, kao o jednoj od velikih prepreka za napredak medijskog regulatornog okvira; navodeći primere izrade nekoliko zakona od 2008. do danas, autor ukazuje na neprihvatljivu praksu nadležnih organa da najpre formiraju posebne radne grupe, da bi zatim od njih odustajali i mimo njih pisali zakone; u tekstu se nalazi i odgovor na pitanje kakve su posledice takvog odnosa vlasti prema medijskom sektoru) 

• Izgubljena motivacija za digitalnu tranziciju - autor: Nebojša Samardžić, advokat (zbog čega je postojanje motivacije svih učesnika u procesu važno za uspešnu digitalnu tranziciju; koji problemi su posledica njenog gubitka; čiji sve interes je pogrešno prepoznat; o čijim i kakvim potrebama nije dovoljno vođeno računa prilikom planiranja procesa, a bitno utiču na njegovo sprovođenje; šta je rešenje za ovakvu situaciju; kroz odgovore na ova pitanja autor analizira nedoumice koje usporavaju put ka digitalnoj tranziciji)

• Strategija, Studija, Sažetak - autorka: prof. dr Snježana Milivojević (kroz retrospektivu dosadašnjeg rada na Medijskoj strategiji, autorka ukazuje na dobre i loše strane tog procesa, a posebno analizira: koje su osnovne slabosti, ali i vrednosti Medijske studije; koja je i kakva uloga nadležnog Ministarstva u ovom procesu i koliko je ono do sada adekvatno odgovorilo svom zadatku; kako je medijski sektor odgovorio na izazove koje nosi donošenje ovog strateškog dokumenta; šta je osnovna dobit dosadašnjeg toka procesa izrade Medijske strategije)

• Novi mediji - nove politike? - autorka: mr Maja Raković (ključne međunarodne reference za medijsku politiku Srbije su standardi Saveta Evrope i pravo Evropske unije; autorka objašnjava u čemu su razlike, a u čemu je komplementarnost njihovih medijskih politika, kao i to kakav je odgovor Evrope na promene u medijskom okruženju - debata koja se vodi na temu: kakva je medijska politika potrebna u digitalnom medijskom okruženju, kao i o novom konceptu medija; istovremeno daje preporuku kako se Srbija može uključiti u nove procese i pored nezavršenih "starih" tranzicionih reformi; u ovom tekstu su važne smernice koje mogu poslužiti u daljem radu na Medijskoj strategiji Srbije)

i peti tekst,

• MC Newsletter - doprinos Medija centra Beograd - 2 autorska teksta objavljena u "onlajn" izdanjima njihovog Newsletter-a: prvi, "Danski kraljevski ram za srpsku sliku", autorke dr Jovanke Matić, govori o okviru koji je za Strategiju medijskog razvoja postavila Medijska studija, kao i o potrebi da se u strateškom dokumentu odraze specifičnosti našeg sistema; u drugom, "Ako ne možeš da ga pobediš, tuži ga", novinar Miloš Vasić piše o sudskoj praksi u medijskim slučajevima i njenom uticaju na slobodu izražavanja.

Za odabir tema kojima se bavi ova Publikacija, poslužili su rezultati pravnog monitoringa medijske scene u periodu Jul -Novembar 2010. Oni su ukazali na činjenicu da se, ni posle tih pet meseci, u medijskom sektoru ništa nije značajno promenilo u 2010. godini. Tako, medijski regulatorni okvir i dalje nije dovoljno izgrađen, niti usaglašen sa evropskim standardima i regulativom. Donošenje propisa je postalo slaba tačka u razvoju medijskog sistema, jer se oni menjaju i pišu mimo medijskog sektora, iako često uz privid da su i njegovi predstavnici pitani i uključeni. Netransparentan rad vlasti u ovoj oblasti dovodi i do pogrešnih odluka i rešenja u takvim zakonima, a najveće posledice trpe mediji. Pored toga, ni postojeći propisi se ne implementiraju kako treba. Primer za to jeste i Strategija digitalizacije. Iako je samo 16 meseci ostalo do digitalne tranzicije televizije, velike nepoznanice i nedoumice u ovom procesu loše utiču na njegovo sprovođenje, sve aktivnosti kasne, pa se opravdano postavlja pitanje da li je prilikom njegovog planiranja dovoljno vođeno računa o potrebama i interesima svih aktera u tom procesu, od kojih zavisi i tempo priprema tranzicije. Novo digitalno doba će otvoriti i nove mogućnosti medijima, ali i postaviti nove izazove pred njih. Zato je važno da se izgradi odgovarajući pravni okvir koji će prepoznati i pravilno regulisati medije u skladu sa njihovim novim poimanjem, novim funkcijama i novim tehnološkim okruženjem. Za to bi Medijska strategija trebalo da postavi okvir. Međutim, Srbija i dalje nema ovaj važan strateški dokument.  Proces njegove izrade je otpočeo, ali nije završen, niti se zna kada će biti. Ne zna se ni kakva će rešenja ponuditi, iako je tome trebalo da pomognu Medijska studija i preporuke njenih autora, nezavisnih stranih eksperata. Ni serija od 5 okruglih stolova posvećenih izradi Nacrta medijske strategije, koji su ovog septembra bili u centru pažnje i aktivnosti svih zainteresovanih za napredak medijskog sektora, nije mnogo doprinela jednostavnijem i bržem formulisanju ovog strateškog dokumenta. Naprotiv, ispostavilo se da je sve to samo dodatno zbunilo nadležno Ministarstvo, koje nije umelo da odgovori očekivanjima i svom zadatku, dok su u dosadašnjem toku procesa izrade Medijske strategije najbolje istupala medijska i novinarska udruženja (osim jednog) koja su prepoznala značaj Strategije i uspela da se usaglase oko njenih osnovnih principa za koje se zajednički zalažu. Koliko će Strategija, kada bude urađena, biti osnov za ulazak Srbije u neophodne medijske reforme ili novi izvor konflikta medijskog sektora i vlasti, ostaje da se vidi.

Tekstovi u ovoj Publikaciji se upravo odnose na ova važna medijska pitanja i pokazuju zbog čega se i krajem 2010. godine u medijskoj sferi nisu dogodile promene nabolje.

Integralnu verziju četvrtog broja dvojezične Monitoring Publikacije možete preuzeti ovde