29. 08. 2011

DVADESET ČETVRTI MONITORING IZVEŠTAJ

Ekspertski pravni tim, na osnovu monitoringa u julu 2011, ocenio je da su dva događaja na medijskoj sceni Srbije u tom periodu posebno zabrinjavajuća, a tiču se medijskog regulatornog okvira: jedan se odnosi na predloženi tekst Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, koji potencijalno može ugroziti osnovna ljudska prava, a posebno, pravo na zaštitu novinarskih izvora; drugi se odnosi na Medijsku strategiju, odnosno na činjenicu da i pored Nacrta strategije i javne rasprave o njemu, medijska javnost i dalje ne zna autentične namere i planove Ministarstva u medijskoj sferi, niti kako će izgledati finalni tekst Medijske strategije, od kog zavisi budućnost medijskog sektora.

Ovaj period je u oblasti slobode izražavanja, prema rezultatima monitoringa, bio obeležen političkim pritiscima u formi najavljenog ugrožavanja nezavisnog položaja ustanova javnog servisa, zabrinjavajućim fizičkim napadima na novinare tokom nemira na severu Kosova, kao i hakerskim napadima na medijske sajtove  u etnički mešovitim sredinama ili sa sadržajima koji pokušavaju da prevaziđu tradicionalne etničke podele i netrpeljivosti na Balkanu. U Izveštaju su analizirani slučajevi koji ukazuju na ove povrede slobode izražavanja i medijskih sloboda. U delu, u kojem se Izveštaj bavi monitoringom sudskih postupaka, uz primere stare prakse ignorisanja napada na novinare ili diskutabilnih presuda u slučajevima kada su novinari tuženi, monitoring tim beleži i pozitivan primer ukidanja presude, jedne od onih koje su nesumnjivo doprinele jačanju autocenzure u srpskim medijima, kao mogući korak srpskog pravosuđa u pravcu dostizanja željenog standarda u kome političari neće biti zaštićeni od kritičkih tekstova više u odnosu na obične građane.

U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring implementacije zakona, baveći se primenom Zakona o radiodifuziji i Zakona o elektronskim komunikacijama, autori analiziraju problem diskriminatorskog odnosa kablovskih operatora prema domaćim TV kanalima koji sve češće bivaju isključivani iz kablovske ponude i s tim u vezi, Ratelovu odluku koja predviđa da maloprodajno tržište distribucije medijskih sadržaja podleže prethodnoj regulaciji, kao i  najavljeno donošenje odluke RATELa o uvođenju regulatornih obaveza operatoru sa značajnom tržišnom snagom. Ocenjujući da te obaveze neće rešiti aktuelni problem diskriminacije pojedinih medija čiji se programi isključuju iz kablovske ponude, autori ukazuju na put za efikasno rešavanje tog problema koji daje Zakon o elektronskim komunikacijama. Baveći se dalje primenom Zakona o elektronskim komunikacijama, izveštaj analizira Predlog pravilnika o tehničkim zahtevima i ukazuje na problematičnost njegovih odredbi i moguće teške posledice njegovog usvajanja po osnovna ljudska prava i slobodu medija. 

Iako u julu 2011. nije usvojen nijedan novi zakon od značaja za medije, najavljene su dekriminalizacija uvrede i klevete kroz izmene Krivičnog zakonika. Autori analiziraju da li će to doprineti istinskom poboljšanju položaja medija i novinara ili su potrebne još neke promene  i na planu građanske odgovornosti za štetu i posebno prakse sudova u građanskim parnicama koje za povod imaju javno u medijima iznetu reč.

U delu Izveštaja,  koji se odnosi na Monitoring rada regulatornih tela, državnih organa i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava, možete pročitati o odluci RRA da obustavi postupak za oduzimanje dozvole, pokrenut protiv Televizije Prva, zbog emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem", ali i o epilogu njihove ranije odluke da podnesu prekršajnu prijavu protiv Televizije "Pink" povodom emisije "Trenutak istine", emitovane još oktobra 2009. godine. Autori se posebno bave aktivnostima Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva koje se odnose na donošenje Medijske strategije, analizirajući šta za medijski sektor može da znači distanciranje Ministarstva od Nacrta strategije, kao i njegovo izbegavanje da jasno definiše svoje pozicije i stavove u odnosu na željeni finalni tekst Medijske strategije. Izveštaj se bavi i debatom između Organizacije proizvođača fonograma Srbije i Unije poslodavaca Srbije, vođenoj povodom toga da li postoji osnov u Zakonu da se, kroz individualne ugovore sa zastupnicima nosilaca prava, izbegne obaveza plaćanja kolektivnim organizacijama.

Procesi digitalizacije i privatizacije - U  Izveštaju se analiziraju najave puštanja u rad probne mreža za emitovanje digitalnog signala, promene datuma potpunog prelaska na emitovanje digitalnog televizijskog signala i shodne izmene Strategije digitalizacije, kao promene koje mogu bitno uticati na ceo proces digitalizacije i na televizije u Srbiji. Izveštaj se ponovo bavi i zvaničnom statistikom dosadašnjih medijskih privatizacija, ukazujući na nepostojanje ozbiljnih analiza koje bi trebalo da prepoznaju razloge koji su doveli do toga da znatan broj privatizacija bude neuspešan, kao i razvojem događaja u slučaju privatizacije "Novosti".

Dvadeset četvrti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Sekcija SLOBODA IZRAŽAVANJA ovde
Sekcija MONITORING IMPLEMENTACIJE POSTOJEĆIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING RADA REGULATORNIH TELA, DRŽAVNIH ORGANA I KOLEKTIVNIH ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA ovde
Sekcija PROCES DIGITALIZACIJE I PROCES PRIVATIZACIJE ovde
Sekcija ZAKLJUČAK ovde
CEO IZVEŠTAJ možete preuzeti ovde