23. 04. 2012
TRIDESETI MONITORING IZVEŠTAJ
Prema nalazu monitoring tima za period januar - februar 2012, ni početak 2012. godine nije doneo suštinski važne promene u medijskom sektoru.
Vlast nastavlja sa praksom netransparentnog rada na propisima koji su od suštinske važnosti za medijski sektor, bez uključivanja njegovih najvažnijih predstavnika - medijskih i novinarskih udruženja, u taj proces. Naime, o radu na Zakonu o elektronskim medijima koji će zameniti Zakon o radiodifuziji, kao i o formiranju radnih grupa za izradu Zakona o javnom informisanju i Zakona o javnim servisima, koji su predviđeni Akcionim planom Medijske strategije, udruženja su obaveštena putem intervjua ministra kulture, informisanja i informacionog društva u novinama, a ne neposredno, iz kog se ne može saznati ko su i kako su birani članovi tih radnih grupa, ni zaključiti šta će biti prioriteti Vlade u radu na tim zakonima, što je posebno važno, s obzirom da Medijska strategija ne daje dovoljno jasne smernice za izradu tih zakona. Poseban problem predstavlja činjenica da predstojeći izbori mogu drastično uticati na sudbinu nacrta tih zakona, ali i same Medijske strategije, imajući u vidu da u donošenje tog dokumenta nisu bile uključene sve parlamentarne stranke, niti su se o njemu izjašnjavale. O ovome, monitoring tim piše u delu Izveštaja u kojem se bavi radom nadležnih organa. Pored toga, povodom odluke RRA da uputi zahtev Ratelu za donošenje odluke kojom bi jedan kablovski operator bio obavezan da prenosi određene TV kanale, u ovom delu Izveštaja se nalazi i stručna analiza i objašnjenje tzv. "must carry" obaveze. Takođe, povodom stupanja na snagu nezakonite i izuzetno nepovoljne tarife Sokoja za emitere, koja dodatno ugrožava elektronske medije, posebno lokalne, autori u ovom delu Izveštaja analiziraju rad Komisije za autorsko i srodna prava koja je svojim spornim mišljenjem omogućila da ta tarifa stupi na snagu, kao i ostale okolnosti od značaja za pravilno razumevanje ovog pitanja.
Slučajevi koje je monitoring tim analizirao u delu Izveštaja koji se bavi slobodom izražavanja - pretnje sportskom novinaru i nasilničko ponašanje i napad na TV ekipu, odabrani su kao ilustracija i dalje nepovoljne situacije u ovoj oblasti. Najčešće se kao uzroci takvog stanja pominju neadekvatna reakcija nadležnih organa i blaga kaznena politika, pri čemu je sudska praksa u slučajevima napada na novinare veći problem od propisa. Od analiziranih sudskih postupaka, prvi je pravi primer takve problematične sudske prakse, a posebno pokazuje da su političari, u sudskim postupcima koji se protiv njih vode povodom napada na novinare, posebno zaštićeni, dok drugi ukazuje na male pomake u radu pojedinih sudova u pogledu kažnjavanja učinilaca napada na novinare i snimatelje.
U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring implementacije postojećih propisa, autori su analizirali primenu Zakona o javnom informisanju, gde posebno izdvajamo analizu primene člana 82. Zakona o javnom informisanju u praksi srpskih sudova, naročito pitanja isključenja odgovornosti novinara, urednika i osnivača javnog glasila za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz dokumenata državnih organa i to posebno prenošenjem policijskih saopštenja; za Zakon o radiodifuziji, izdvajamo analizu značaja transparentnosti vlasništva u medijima i pravilne implementacije ovog Zakona od strane RRA, povodom slučaja višemesečnog štrajka u TV "Avala", kao i pitanje regulisanja kablovskog emitovanja programa, kroz slučaj kablovskog emitera Kopernikus 3, koje postaje veoma aktuelno u očekivanju raspisivanja predstojećih izbora.
U ovom periodu nijedan novi zakon od značaja za medije nije bio usvojen.
Javne konsultacije o izmenama Strategije digitalizacije i odgovarajućeg Pravilnika, značaj tih izmena za dalje sprovođenje ovog procesa i ključne rizike u procesu digitalizacije, autori obrađuju u delu Izveštaja koji se bavi procesom digitalizacije. Predmet analize monitoring tima je i proces privatizacije medija - kakvo je trenutno stanje u ovoj oblasti, zašto je ono loše za medije, kakva rešenja nudi Medijska strategija.
Zaključak autora Izveštaja sadrži njihovu ocenu šta karakteriše medijsku situaciju Srbije u ovom periodu.
Trideseti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.
Sekcija SLOBODA IZRAŽAVANJA ovde
Sekcija MONITORING IMPLEMENTACIJE POSTOJEĆIH PROPISA ovde
Sekcija MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING RADA REGULATORNIH TELA, DRŽAVNIH ORGANA I KOLEKTIVNIH ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA ovde
Sekcija PROCES DIGITALIZACIJE ovde
Sekcija PROCES PRIVATIZACIJE ovde
Sekcija ZAKLJUČAK ovde
CEO IZVEŠTAJ možete preuzeti ovde
-
Nema komentara.