Aktivnosti ANEMa

Home / Aktivnosti ANEMa / Monitoring medijske scene

31. 10. 2012

TRIDESET SEDMI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA

Medijska scena Srbije u septembru 2012.g.

Sloboda izražavanja - pet obrađenih slučajeva različitih vrsta pritisaka, pretnji i napada na novinare i medije svedoče o tome da je u Srbiji i dalje teško baviti se novinarskim poslom, i sve teže funkcionisati kao nezavisan medij - kada je reč o novinarima, neotkrivanje počinilaca napada na njih, ali i nalogodavaca tih napada, dovelo je do toga da su neki novinari pod višegodišnjom policijskom zaštitom, za koju se u ovom periodu pokazalo da ima propuste u radu koji mogu ozbiljno da ugroze bezbednost novinara kojima se pruža ta zaštita; slučaj fizičkog napada na novinarku i njenu porodicu, zbog informacija koje je javno iznosila posredstvom blogova i društvenih mreža na Internetu, takođe ukazuje na to da nadležni organi ne rade efikasno svoj posao, a moguće ni profesionalno, kada su u pitanju napadi na novinare; povodom ispisivanja pretećih, nacionalističkih grafita pred vratima dvojezične redakcije medija, koje se dogodilo u ovom periodu, a što predstavlja zabranjeni pritisak podesan da medijske profesionalce omete u obavljanju posla, autori Izveštaja ukazuju na odredbe Krivičnog zakonika koje su primenljive na ovaj slučaj, kao i na standarde zaštite od govora mržnje koje zakonodavac postavlja za medije; kada je reč o medijima, dva slučaja u ovom periodu ukazuju da je nepostojanje efikasnih mehanizama kontrole trošenja budžetskog novca i kontrole državne pomoći, dvostruko loše po medije - s jedne strane, svaki posao medija sa državnim organima i preduzećima unapred biva sumnjiv, što neki koriste da bi izvršili pritisak na njihov rad, a s druge strane, odsustvo tih mehanizama ostavlja mogućnost nekim lokalnim moćnicima da svoju zakonsku obavezu obezbeđivanja uslova za informisanje od lokalnog značaja, koja je ustanovljena u interesu javnosti, tretiraju kao svoje pravo da budžetska sredstva troše u interesu sopstvenog opstanka na vlasti i da od medija kojima daju ova sredstva traže poslušnost i servilnost. U ovom delu Izveštaja, od sudskih postupaka, analiziran je jedan koji pokazuje da se ranija loša praksa sudova da političarima, i javnim ličnostima uopšte, pružaju viši stepen zaštite u odnosu na obične građane, kada je reč o kritici, promenila nabolje.

U delu Izveštaja koji se odnosi na implementaciju postojećih zakona, za Zakon o javnom informisanju, autori ističu pozitivnu odluku nove vlasti da formira međunarodnu komisiju za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, čija nerazjašnjena ubistva opterećuju medijski sektor već godinama, i analiziraju šta ta odluka može da znači za slobodu javnog informisanja i šta govori o njenim donosiocima. Implementacija Zakona o radiodifuziji obrađena je kroz analizu pitanja finansiranja javnog servisa, koje je i u ovom periodu zaokupljalo pažnju medijske javnosti. Za Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, autori ukazuju na ocenu Poverenika Šabića o stepenu ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, iz koje je vidljivo ono što je važno za medijski sektor - da pojedini mediji svе višе i sve kvаlitеtniје kоristе to pravo, ali da je i dalje prisutna neprihvatljiva praksa diskriminacije medija u pogledu dostupnosti informacija od javnog značaja, koja pojedinim medijima omogućava povlašćeni položaj.

Iako nije bilo usvajanja novih zakona od značaja za medije, u ovom periodu je bilo informacija o formalnim i neformalnim radnim grupama za izradu seta medijskih zakona, koje pokazuju da je nova vlast itekako zainteresovana za ovo pitanje, uključujući i one koji nisu nadležni za to, kao i da i dalje postoji loša praksa netransparentnog postupanja vlasti, kada je medijski sektor u pitanju.

Rezultati rada nadležnih organa u ovom periodu, o kojima pišu i koje analiziraju autori ovog Izveštaja: regulatorna tela - pokrenuti postupci protiv 35 emitera za oduzimanje dozvola za emitovanje programa pre isteka roka na koji su izdate, zbog dužeg neplaćanja naknade za emitovanje programa; isto toliko nelegalnih emitera i dalje emituje program, a nadležni organi i dalje bez pravog mehanizma i sredstava za efikasno rešavanje ovog problema; državni organi - najavljeno redefinisanje Medijske strategije, kao i prioriteti Ministarstva kulture i informisanja u medijskom sektoru, u čiju realizaciju se krenulo netransparentno i bez učešća medijske zajednice; kolektivne organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava - potpisan Protokol o saradnji između Sokoja i ANEM-a kojim su za emitere obezbeđeni značajni popusti na izuzetno visoke minimalne naknade i povoljnosti za isplatu starih dugova; za emitere koji Sokoju plaćaju procentualnu naknadu, pitanje osnovice za obračun naknada je već godinama sporno, a u ovom periodu je to pitanje u jednom sudskom sporu rešeno povoljno za emitera, što, nažalost, nije obavezujuće za sve buduće iste ili slične slučajeve.

Deo Izveštaja koji se odnosi na proces digitalizacije sadrži informacije o tome na čemu trenutno radi Ministarstvo nadležno za telekomunikacije i s kojim problemima se susreće u procesu pripreme prelaska na digitalno emitovanje TV programa, a autori ukazuju i na moguća rešenja tih problema.

Polazeći od najava nove vlasti o povlačenju države iz vlasništva u medijima, autori u delu Izveštaja koji se bavi procesom privatizacije medija analiziraju trenutno stanje na medijskom tržištu i ukazuju na to koji su preduslovi potrebni za uspešnu vlasničku transformaciju državnih medija.

Šta treba da joj bude važno i na čemu treba da radi nova vlada da bi ostvarila pomake u medijskoj sferi, stoji u Zaključku Izveštaja.

Trideset sedmi Monitoring Izveštaj uradio je stručni tim Pravnog odeljenja ANEM-a, advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.