07. 02. 2014
Istraživanje o medijskom integritetu: Srbija
Ključne informacije o medijima - njihovo pravo vlasništvo, poslovni uspeh, vrsta i izvori prihoda itd - nisu javno dostupne. Sve ove informacije se smatraju poslovnom tajnom. Pojedinačni vlasnici iza registrovanih pravnih lica su nepoznati, pogotovo ako pravna lica dolaze iz off-shore zona. Podaci u Registru medija i Registru dozvola za elektronske medije dostupni su na sajtovima, ali su nekompletni i neprecizni.
Javni servisi nemaju poseban tretman. Njihova jedina obaveza je da podnesu finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre, kao i ostali mediji i kao sve druge poslovne kompanije. Kako su javni servisi u državnom vlasništvu, oni podležu godišnjoj finansijskoj kontroli od strane Državne revizorske institucije, kao i sve druge kompanije u državnom vlasništvu.
Vrlo malo podataka je dostupno o republičkom javnom servisu RTS i pokrajinskom javnom servisu RTV. Njihovi godišnji finansijski izveštaji pokazuju samo broj zaposlenih i ukupne sume prihoda i rashoda. Nema transparentnosti u pogledu strukture prihoda i rashoda, zajmova i dugova, finansijskih ugovora, plaćanja pretplate, investicija u produkciju programa, plata novinara, ili odlučivanja po pitanju programa i poslovnih operacija. U periodu 2008-2010, RTS je odbio da se odazove na osam naloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da obelodani podatke o svojim poslovnim operacijama. Generalni direktor RTS-a je radije plaćao kazne zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nego da obelodani finansijske dokumente.
Pravila o transparentnosti za medijskog regulatora formalno postoje u Srbiji. Zakon o elektronskim medijiima obavezuje Republičku radiodifuznu agenciju, tojest njen Savet, da svoj rad učini javnim. Međutim, Agenciji je njenim statutom dozvoljeno da odluči o načinu na koji će to učiniti. Njena jedina obaveza nametnuta spolja je da objavi godišnji izveštaj o svom radu, kao sva druga državna tela. Nedovoljna transparentnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA) je glavni uzrok snažnih i rasprostranjenih sumnji u njenu nezavisnost, koje su prisutne u medijskoj zajednici i široj javnosti od njenog osnivanja. Iako je poslednjih godina dostupnost podataka o radu RRA povećana - svi akti i odluke Saveta su dostupni na web sajtu RRA - način na koji Savet donosi odluke nije dovoljno transparentan.
Pravila o sprečavanju medijske koncentracije delimično postoje u Srbiji. Posebna pravila o sprečavanju medijske koncentracije tiču se samo elektronskih medija. Ona su prilično opšta i neelaborirana. Nema efikasne provere medijske koncentracije. Zbog nedostatka transparentnosti medijskog vlasništva, nepostojećih (štampani mediji) ili previše opštih pravila o nelegalnoj koncentraciji (elektronski mediji) i nedostatka metodologije za kontrolu, nisu sprovedene nikakve mere za njeno sprečavanje. Elektronski mediji su dužni da dokažu da poštuju pravila o sprečavanju medijske koncentracije i da izveste o izmenama u vlasničkoj strukturi. Veruje se da je RRA odobrila nekoliko sumnjivih promena u vlasničkoj strukturi nacionalnih emitera. Veliki medijski vlasnici aktivno su opstruirali dva nedavna pokušaja (2008, 2009) da se donese nova anti-monopolska regulativa.
Više u Pregledu de jure vs. de facto situacije u Srbiji ovde.
Izvor: South East European Media Observatory
http://mediaobservatory.net/
-
Nema komentara.