02. 12. 2003

Koncentracija medija

Može li se prihvatiti da vesti budu svedene na puku robu

Injasio Ramone *

Sa pojavom Interneta i digitalne revolucije, u oblasti medija došlo je do dosad nevidenih promena. Privuceni izgledima na laku dobit i mogucnošcu da zadobiju moc i steknu ogroman uticaj, industrijski mastodonti na podrucju elektricne i vodene energije, racunarstva, naoružanja, gradevine ili telefonskih veza pohrlili su da osvoje oblast informisanja. Uspeli su veoma brzo da izgrade džinovske imperije. A usput i da zatru neke osnovne postavke i vrednosti: na prvom mestu, nastojanje da se pruži valjana i pouzdana vest.

Na svim stranama sveta, divovski konglomerati drže u svojoj šaci medije. U Sjedinjenim Državama, gde je zakon protiv koncentrisanja audio-vizuelnih medija u rukama pojedinaca ukinut, februara 2002. godine, Amerika-Onlajn kupila je Netskejp, magazin "Tajm", holivudsku kucu Vorner Bros i stalni informativni kanal CNN; Ženeral Elektrik, prvo svetsko preduzece po visini svog berzanskog rejtinga, kupilo je televizijsku mrežu NBC; firma Majkrosoft g. Bila Gejtsa suvereno vlada tržištem racunarskih programa, konsolom Iks Boks želi da osvoji i tržište video igara, a preko svoje agencije Korbis ima i presudnu ulogu na tržištu novinskim fotografijama; Njuz Korporejšen g. Ruperta Mardoka ima kontrolu nad nekim najtiražnijim britanskim i americkim novinama ("Tajms" "San" "NJujork Post"), poseduje satelitsku televizijsku mrežu preko satelita BskajB, americki televizijski kanal (Foks), kao i jednu od glavnih producentskih kuca za proizvodnju filmova i televizijskih serija (Tventi Senceri Foks)...

U Evropi je Bertelsman, glavni svetski izdavac, kupio RTL Group i od sada u Francuskoj kontroliše radio RTL i popularni kanal M6; g. Silvio Berluskoni ima tri najveca privatna televizijska kanala u Italiji i kontroliše, kao predsednik Upravnog odbora, sve javne TV kanale; u Španiji firma Prisa kontroliše dnevni list "El Pais", radio-mrežu SER, španski kriptovani Kanal Plus i veci deo izdavackih kuca...

U Francuskoj su kriza reklamnog tržišta, pad prodaje dnevnih listova i pojava besplatnih novina izazvali pregrupisavanje naslova nacionalne štampe: to je samo privuklo industrijalce da ulože svoj kapital u one novinske kuce koje su se suocile sa teškocama. U tim okolnostima, krah kompanije Vivendi Juniversal Pablišing izazvao je strašan potres. Grupa Daso, kojoj predsedava g. Serž Daso, desnicarski politicar koji vec kontroliše "Figaro" i mnoge regionalne novine u unutrašnjosti zemlje, kupila je sada i nedeljnik "Ekspres", magazin "Ekspansion" i još 14 drugih listova i casopisa. Tako je ova grupacija postala, posredstvom firme Sokpres, glavna i najmocnija informativna kompanija u Francuskoj.

S druge strane, grupa Lagarder, kojoj predsedava g. Žan-Lik Lagarder, blizak g. Žaku Širaku, kao najveca izdavacka kuca (jer poseduje Hacet, Fajard, Grase, Stok...), zatim niz regionalnih novina ("Ni Maten", "La Provans") i magazina ("Pari Mac", "El", "Tele 7 žur", "Pariskop"...), a kontroliše i distribuciju posredstvom svojih kioska za prodaju štampe kao što su Rilej i NMPP, kupila je sada deo izdavackih kuca ranije u vlasništvu VUP-a (Larus, Robert Lafont, Borda...).

Ovim dvema kompanijama, Daso i Lagarder, koje od sada suvereno vladaju francuskim medijima, zajednicka je zabrinjavajuca okolnost da su se stalno uvecavale na osnovu prvobitne male firme, koja im je stajala u zacetku, a osnovna joj je delatnost bila vojne prirode (avioni presretaci, helikopteri, rakete, projektili, sateliti...). Prema tome, obistinio se davnašnji strah: neki od najvecih medija sada su u rukama prodavaca oružja...

Neutoljivo krvožderstvo novih medijskih careva nagoni druge informativne ili izdavacke kuce na oštru kritiku, ne bi li izbegle da padnu pod ovakvu kontrolu. Na primer, grupacija Mond se nedavno približila Katolickoj štampi ("Telerama", "La Vi") od koje je dobila 30 odsto kapitala, kao i nedeljniku "Nuvel Opservater", a razmatra da deo svog kapitala plasira i na berzi.

Navedene koncentracije medija ugrožavaju pluralizam štampe. One u središte postavljaju rentabilnost kao osnovni imperativ, a na upravna mesta ljude cija je jedina briga da udovolje zahtevima onih ulagaca koji imaju najveci udeo u kapitalu.

Jedno od osnovnih ljudskih prava je da slobodno saopštava svoje misli i stavove. U demokratskim društvima, sloboda reci ne samo da je zajemcena, nego je i pracena drugim jednim osnovnim pravom: pravom da se bude valjano obavešten. Medutim, ovo je pravo dovedeno u pitanje koncentrisanjem medija, spajanjem nekad nezavisnih novina u današnje velike grupacije, koje su postale hegemonijskog karaktera. Da li gradani treba da dozvole ovakvo nestajanje slobode štampe? Mogu li prihvatiti da vesti budu svedene na puku robu?

* uvodnik iz najnovijeg broja poznatog francuskog mesecnika koji na srpskom jeziku izdaje "Politika"